52. Ko dugo spava, dugo i sanja
Sunce se smeje. Već uveliko odskočilo Gleda me kroz prozor. Pravo u oči.
Sunce iz mog sna.
Spavam dugo, ali budim se često. Trzam se na svaki šum. Kao zec. Ali nikada mi se nije desilo da me sunce budi na ovakav način.
Ko dugo spava, dugo i sanja.
Važno je da se nešto događa. Makar i u snu.
Ali ovo više nije san.
Iz kuhinje dopire cvrkutavi glas:
– Ustaj, srećo. Kafa se već ohladila.
– Neću kafu. Molim te, skuvaj mi čaj.
– Otkad ti piješ čaj umesto kafe?
– Od danas. I skloni cigare. Više ne pušim.
– Taj film smo gledali milion puta.
– Nedelja je. Pozovi decu na nedeljni ručak.
Popio sam čaj. Bez cigarete. Za mene je to mračna prošlost.
Spremam se za stari, zaboravljeni, nedeljni porodični ručak.
Najzad za istim stolom cela porodica.
– E, deco. Da vam majka kaže koliko je pametan vaš otac. Tvrdi da ga isti snovi godinama prate kao senka.
– Danas sam preskočio svoju senku!
– Eto, vidite. Ja mu kažem da je glup.
– Ja glup, ti pametna. To znači da sam ja bolje prošao.
– Kako to?
– Ja imam pametnu ženu, a ti glupog muža.
– Bravo, tata! – smeju se i kćerka i sin.
– Sve srećne porodice liče jedna na drugu…
Podignute tri čaše ne daju mi da završim Tolstojevu rečenicu.
– Živeli!
Sad se hvatam zubima za vetar.
Ovako je to bilo…
53. POST SCRIPTUM
Skoro svi događaji i ličnosti u ovom romanu – izmišljeni su.
Tačni su samo istorijski događaji i istinite samo istorijske ličnosti.
Ali čak i za njih, a kamoli za izmišljene događaje i likove, važi: “Svaka sličnost je slučajna, a svaka slučajnost – namerna”.
Uz zahvalnost što ste stigli dovde, pisac i njegov narator (rezoner-protagonist) ocenu i poentu prepuštaju Vašoj mašti.
Neka svako preskoči svoju senku.
Na svoj način!
U Boru, 20?? godine
Miloljub Milošević
