Da li 1. maja slavimo ili se borimo za bolje uslove rada?

BOR – Međunarodni praznik rada, koji se 1. maja obeležava širom sveta, ustanovljen je u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme. Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma. Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Kao ishod, sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni su na smrt.

Drugi kongres Radničke internacionale odlučio je da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.

Ovaj dan u Srbiji je prvi put obeležen 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Iako se tog dana govori o pravima radnika i uslovima rada, vremenom je ustanovljen običaj da se 1. maja u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu, pa se od borbe za položaj u društvu stiglo do proslava uz pesmu, hranu i piće.

Ipak, za radnike širom sveta i ovog 1. maja aktuelna je poruka s kraja 19. veka o tri osmice – osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena, koje bi trebalo da uključi i vreme za obrazovanje, kulturu, druženje, socijalnu i političku participaciju. Jedna od tih osmica – osam sati slobodnog vremena – dovedena je u pitanje, što je jasno ako se pogleda položaj mnogih zaposlenih. Posao je nesiguran, nema benefita koji omogućava stabilan radni odnos, a radnici, da bi preživeli, moraju da rade na nekoliko radnih mesta. Stručnjaci ocenjuju da je situacija na tržištu rada u Srbiji vrlo teška, da su radnici prinuđeni da prihvate sve uslove, da su nezaštićeni, zapošljavaju se na crno, bez osiguranja.

Prema oceni predsednika opštinskog Veća Saveza samostalnih sindikata, Radisava Filipovića, položaj većine radnika u Boru se, između dva praznika rada, nije ni malo poboljšao. Kako je istakao, smanjenjem zarada za deset odsto značajno je smanjen ionako nizak standard zaposlenih, a problem predstavljaju i kolektivni ugovori i sistematizacije, koje poslodavci usvajaju bez konsultacija sa predstavnicima zaposlenih.