Još nije ni upeklo kako treba, a napadoše solarijume. Šta sve čovek neće da radi za lepotu. I zdravlje, kažu, jer ko se Sunca krije, kao da je čovečja ribica. Pa da, valja se pripremiti za leto, a kako i zamišljaš da aktiviram vitamin D u kostima bez svetlosti i toplote koje život znače? I šta tu može da bude loše po zdravlje? Ma, promenilo se nešto, kažu, nije više tako jednostavno. Ozonske rupe. Melanomi prodiru. Ne misliš valjda da su promašili Japanci kad kažu da je tvoj pigment tena samo znak da je melanin do kože nasilno stigao, najčešće jer nije bilo izbora, u datim prirodnim i civilizacijskim okolnostima nije moglo ni trebalo da bude drugačije. A tu su i geni, koji samo prenose iskustvo prethodnika u borbi za opstanak, ono što su pronašli kao najbolji odgovor na izazove prirode. Pigment je, znači, samo odbrambeni mehanizam žive ćelije? Jeste, a kako bi inače bilo? Trening je to za opstanak, kao i sve drugo, nema smisla da bežiš od nečega što ti svemir ionako donosi kada i kako god poželi. Adaptiraj se na uslove i uživaj. Šta bi drugo? To je evolucija, igra u kojoj ne možeš da ne učestvuješ. A i to što si tu već ukazuje da je borba i te kako bila uspešna.

Pa dobro, ultraljubičasto zračenje i nije neki „prijatelj“ žive ćelije, pitaj silne bakterije koje si istrebio zahvaljujući sopstvenom izumu. I zračenje bledi pigmente, dokazano. Otkud sada to da ten potamni? Pa lepo, radiš „na kontru“: kad imaš temperaturu, to je zato što organizam ustvari želi da se rashladi. Emituje, tj. izbacuje suprotno od onoga čemu teži.

Ma, kako ćemo mi uopšte da izdržimo ove klimatske promene? Arktik ubrzano gubi lednike, onomad u Indiji 50 stepeni. A i drugde sve neki temperaturni rekordi. Zabrljali smo sa atmosferom, izbacujemo gasove sa efektom staklene bašte. Još kada se doda istovremeno slabljenje Zemljinog magnetnog polja, koje veoma zanimljivo štiti od svakojakih kosmičkih zračenja, ultraljubičasto ti se čini kao kap u moru previše ozbiljnih problema.

Pa šta onda da činimo? Pamet u glavu! Istina može biti dualna. Tu su i dan i noć, sever i jug, Jin i Jang. Treba ti i svetlosti i toplote. Pa i ultraljubičastog leta, bar malo. Ako mišići ne rade, atrofiraju. Ako pak rade, proizvode otrovnu kiselinu koja bi te sama razgradila kada ne bi umeo da se sa njom izboriš. Ali, umeš. Često i više od onoga o čemu možeš i da sanjaš. Nije značajno drugačije ni sa vrelinom, nemoj samo da se  preterano „čvariš“ u UV zracima, bilo prirodnim ili veštačkim. Poslušaj signale sopstvenog organizma, on ti najbolje kaže ako to razumeš u pravom trenutku.

 

Autor: Bojan Obradović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *