Grafiti – umetnost ili vandalizam?

BOR – Stambeni, poslovni i ostali objekti u Boru sve više postaju galerije na otvorenom. Grafita ima gotovo svuda. Njihova specifičnost je da nisu namenjeni da traju dugo, tako da nije neobično da budu iscrtani jedan preko drugog. Tada po zakonu ulice – atraktivniji ostaju, manje zanimljivi bivaju precrtani ili prefarbani. Autori grafitima šalju poruke lične prirode, uvredljive, navijačke, izražavaju osećanja, radosti, patnje… Od velikih umetničkih dela preko celih zgrada i duhovitih opaski do žvrljotina po zidovima… Grafitima je zajedničko to što su u Srbiji zabranjeni zakonom. Ipak, pojedini opstaju godinama. Pitanje koje se često postavlja je da li su i kada oni umetnost, a kada vandalizam?

„Grafiti predstavljaju vid slobodnog likovnog izražavanja. To je produkt savremene, urbane kulture. Nastaju kao reakcija pojedinca ili grupe, pre svega mladih na svakodnevna dešavanja u društvu. Sa druge strane, imamo i murale, pažljivo odslikane likovne kompozicije kojih, nažalost, nema dovoljno u gradu“, naglasila je kustos u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru Danijela Matović.

Nedozvoljeno crtanje po zidovima je protivzakonito, pa crtanje grafita, na neki način jeste vrsta vandalizma. Tako se narušava izgled zgrade, pa se stanari uglavnom žale na crtače. Međutim, ako autori traže dozvolu od nadležnih u lokalnoj samoupravi ili od stanara, na taj način njihov grafit neće biti čin vandalizma i njihovo delo će moći da bude prihvaćeno.

Kazne za ispisivanje grafita su od 5.000 do 20.000 dinara, naravno pod uslovom da policija autora zatekne na licu mesta. Visina kazne se određuje na osnovu sadržaja, odnosno da li je on uvredljiv ili ne, kao i da li je ispisan na znamenitim odnosno objektima od značaja ili nije.