Krov Muzičke škole u Boru zahteva novo renoviranje

BOR – Pre tri i po godine potpuno je završeno renoviranje Muzičke škole u Boru, što je lokalnu samoupravu koštalo milion dinara. Renovirano je tada stepenište, unutrašnjost škole, popravljene su instalacije posatvljeni novi itisoni u holu, a sanirani su i veoma ozbiljni problemi- bina u glavnoj sali i krov koji je godinama prokišnjavao. Nakon popravke odahnuli i učenici i profesori Muzičke škole, zaposleni u Centru za kulturu, u kojem pod istim krovom rade brojna amaterska društva i sekcije. Odahnula je i borska publika koja je nestrpljivo čekala početak koncertne i pozorišne sezone, s obzirom na to da se do renoviranja krova nisu zakazivali ili su se pak otkazivali kulturni sadržaji. Međutim, ubrzo nakon renoviranja, krov je popustio.

Dragan Ilić direktor Centra za kulturu u Boru kaže: „Krov je popustio jer je renoviran parcijalno, nadam se da će uz pomoć lokalne samouprave problem uskoro trajno biti rešen, a sredstva će biti obezbeđena rebalansom budžeta. Pozorišne predstave uglavnom komercijalne održavaće se u bioskopu Zvezda da publika ne bi bila uskraćena, ašto se tiče naših sadržaja to se odlaže do daljnjeg“.

 

Na sceni prilikom izvođenja poslednje predstave u „Edenu na istoku“ mnogi su pomislili da su plastične kade deo scenografije bolnice za umobolne u kojoj se radnja Pekićeve drame i dešava. Glumci Vojin Ćetković i Nikola Đuričko ovu predstavu igraju širom Srbije, ali su samo na istoku republike uoči nastupa zatekli plastična korita, postavljena da u njih kaplje voda sa nedavno renoviranog krova Muzičke škole. Ovakva scenografija nije smetala umetnicima, oni su čak u nekoliko navrata, naravno mimo scenarija, gledajući ka krovu i vodi u koritima skretali pažnju publike na problem koji postoji, jer uloga umetnosti i jeste ukazati na istinu. Inače u komadu „U Edenu na istoku „se i govori o nečemu što nam se događa, što smo prihvatili kao normalno, a u suštini to nije. Pa da li je u uređenom društvu normalno da se samo par meseci posle renoviranja, u koje je uloženo milion dinara , opet pojavljuje problem. I dok se u savremenom dobu još uvek divimo građevinama koje su radili drevni narodi, nameću se mnogobrojna pitanja koja traže i konkretne odgovore. Da li je zaista kao i u ovoj Pekićevoj drami kriv jedino sistem ??