Nedelja štednje

Uprkos niskom standardu i egzistencijalnim problemima,  istraživanja pokazuju da broj građana Srbije koji štede novac – raste. Dinarska štednja u oktobru je iznosila oko 75 milijardi dinara i više je nego četiri puta veća u odnosu na kraj 2012. od kada beleži intenzivan rast. To pokazuje porast poverenja građana u domaću valutu, saopšteno je iz Narodne banke Srbije, povodom Svetske nedelje štednje koja se ove godine obeležava do 2. novembra.  Samo prošle godine dinarska štednja je povećana oko 22 odsto, ili za 10,9 milijardi dinara, a u ovoj godini neto priliv od preko 13 milijardi dinara je već sada nadmašio celokupan prošlogodišnji rast.

Posebno  je interesantan podatak da je u proteklih godinu dana štednja u domaćoj valuti povećana više od 30 procenata. Devizna štednja stanovništva takođe ostvaruje zapaženi rast i dostigla je 10,6 milijardi evra. Da građani imaju sve više poverenja u domaći finansijski sistem, potrvrđuje i podatak da je rast štednje stanovništva ostvaren čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa.

Višegodišnjem rastu štednje doprinosi sve bolji makroekonomski ambijent i stabilnost cena i deviznog kursa, kažu u NBS. Dinar je danas na sličnom nivou na kome je bio u avgustu 2012. godine, pri čemu je ojačao u odnosu na evro za oko jedan procenat, a NBS uvećanjem deviznih rezervi, na najviše nivoe od kada se mere, dodatno jača stabilnost i otpornost domaćeg finansijskog sistema.

Analize pokazuju da prosečni štediša u Srbiji mesečno uštedi oko pet hiljada dinara. Istraživanje o navikama, na uzorku od nešto više od 500 građana pokazalo je da 52 odsto građana praktikuje neki vid štednje.

Međutim, i dalje prednjači bankarska štednja i to oročavanje na period do godinu dana, uprkos tome što su kamate na uloge veoma male i tek što pokrivaju inflaciju.

Zanimljivo je i to da je u Srbiji „slamarica“ sve tanja, ali ne zbog toga što smo siromašniji već zato što je udeo para koji se drži „na sigurnom“ kod kuće sada samo 23 odsto, upola manje nego  2013. godine.

Ono što u celoj situaciji nije dobro je odbojnost koju Srbi imaju prema štednji koja uvećava imovinu a ne samo da joj održava vrednost. Više od polovine građana misli da je ulaganje u investicione proizvode  – akcije, obveznice, hartije od vrednosti, kao vid štednje koja uvećava ulog,  visokorizično ulaganje. Ukoliko bi se i opredelili da ulažu u investicione proizvode odabrali bi one sa najnižim rizikom, koji, naravno, donose i najmanji profit. Zaključak čitave analize je da Srbi štede, ali su i vrlo oprezni pa je njihova „valuta“ – bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *