BOR – U hrišćanstvu je Uskrs, pored Božića, najveći i najradosniji praznik, dan Hristovog vaskrsnuća. Za ovaj praznik vezani su lepi običaji, ali ih za razliku od nekih drugih praznika, ima jako malo.

Uskrs je pokretan praznik, praznuje se u prvoj nedelji posle punog meseca koja pada na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja. To je i najveći razglog siromaštva običajima za Uskrs. Ipak, najprepoznatljiviji je običaj darivanja farbanim jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga dobiju. Jaja se, po ustaljenoj tradiciji ovoga kraja boje na Veliki petak, a na Uskrs se daruju pa se razbijaju i tako se ukućani takmiče ko će imati najjače jaje. Trpeza je za Uskrs uvek bogata, a ljudi se druže i proslavljaju vaskrsenje sina Božijeg“, kaže Suzana Mijić, etnolog u Muzeju rudarstva imetalurgije u Boru.

Ljudi se za Uskrs pozdravljaju simbolično sa „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Ovom prazniku se, upravo zbog bojenja i ukrašavanja jaja i takmičenja u kuckanju jajima, najviše raduju deca.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *