Pismenost nije samo poznavanje pravopisa

0

BOR, SRBIJA – Shvatanje da je pismenost samo poznavanje i primena pravila standardnog maternjeg jezika (čitanja i pisanja), odavno je neprihvatljivo. Savremena pismenost je mnogo kompleksnija i u prvi plan postavlja pojedinca koji uči celog života, svakodnevno usvaja nova i što je najvažnije zna da primeni stečena znanja.

„Nekada se pod pojmom pismenošću podrazumevalo samo čitanje i pisanje. Danas je ovaj pojam znatno proširen, obogaćen novim sadržajima u skladu sa novim vremenom, tako da se od savremenog čoveka očekuje da zna da radi na računaru, da se kritički odnosi prema informacijama koje su mu dostupne, tako da možemo govoriti o posebnim vrstama pismenosti, kao što su: informaciona, medijska, digitalna i naravno sve češće govorimo o funkcionalnoj pismenosti koja podrzumeva da sve ono što smo naučili umemo i da primenimo“, kaže Saša Čorboloković, profesor srpskog jezika.

Dostupnošću informacija greške su češće i sve vidljivije.

„Greške su iste kao što su bile, ali su putem društvenih mreža i interneta postale vidljivije i češće, naročito izazvane brzinom širenja i dostupnošću informacija. Osim grešaka u pravopisu, u upotrebi velikog slova, interpunkcije, skraćenica, koje su i danas uočljive, primetna je i upotreba novih reči, pre svega anglicizama u svakodnevnom govoru“, dodaje Saša Čorboloković, profesor srpskog jezika

Prema poslednjem popisu iz 2012. godine u Srbiji je 165 hiljada nepismenih, 850 hiljada ljudi je bez ili sa samo nekoliko razreda osnovne škole, dok je tek nešto više od 650 hiljada stanovnika visoko obrazovano.

„Mislim da mi vrlo malo radimo na tome i da bi se nešto promenilo mora se napraviti sistemski plan i organizovano delovati, mora postojati institucionalna podrška kako bi neki boljitak bio vidljiv u narednom periodu“, ističe Saša Čorboloković, profesor srpskog jezika.

Pismenost nije samo poznavanje gramatike i pravopisa. Današnja pismenost podrazumeva sposobnost kritičkog mišljenja, razvijanje veština, kreativnost, kulturu, pristojnost, etiku. Ona je ključ za razvoj slobodnog pojedinca koji gradi slobodno demokratsko društvo.

 

[iframe width=“560″ height=“315″ src=“https://www.youtube.com/embed/Zj5gi5I4a4U“ frameborder=“0″ allowfullscreen ]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *