Restitucija rudnika u istočnoj Srbiji
BOLJEVAC, KUČEVO – Zakon o restituciji, odnosno o obeštećenju i vraćanju oduzete imovine konfiskovane posle Drugog svetskog rata, u Srbiji je stupio na snagu u septembru 2011. godine. Njime je predviđeno da je predmet restitucije imovina koja je oduzeta zakonima o nacionalizaciji u FNRJ posle 9. marta 1945. godine, kao i to da se imovina vraća i žrtvama holokausta na teritoriji Srbije u vreme Drugog svetskog rata. Pravo na povraćaj imovine ili obeštećenje imaju i rehabilitovane osobe i neće biti potrebno da se proces rehabilitacije završi nego da se dokaže da je počeo.
Prema pisanju Večernjih novosti naslednici starih vlasnika u Srbiji u ovom trenutku potražuju više od 800 preduzeća, među kojima je i nekoliko rudnika. Pošto po zakonu preduzeća ne mogu fizički da budu vraćena, naslednici mogu da računaju na obeštećenja, koja bi trebalo da počnu 2021.
Najpoznatiji vlasnici koncesionih prava na rudnike bili su članovi dinastije Karađorđevića. U zahtevu za povraćaj oni su tražili rudnik „Voluja“, rudnik lignita „Radenka – Ugljeni“ i rudnik i fabriku „Ševica“ koji se nalaze na teritoriji opštine Kučevo, a bili su u sastavu preduzeća „Neresnica – Glogovica“. Tražili su i laboratoriju za preradu zlata „Neresnica“, kao i lager u reci Pek, ali i rudnike „Brodica“ i „Železnik“ za valjanje zlatne rude, u opštini Negotin.
Osim Karađorđevića, rudnik je imala i jevrejska porodica Minh, vlasnici paraćinske „Štofare“. Reč je o starom rudniku „Rtanj“, u okolini Boljevca, koji danas traže potomci Minhovih iz Latinske Amerike. Ove jevrejska porodica je jedva preživela rat, ali si im ipak sve nekretnine i pokretnosti konfiskovane 1946, jer su nemačke narodnosti. Rudari su u vreme Minhovih imali na raspolaganju ambulantu, bolnicu, pekaru, kafanu, bioskop, a porodica je pomogla i izgradnju škola u selima Mirovu i Rujištu. Takođe su stipendirali dobre učenike, pišu Večernje novosti.
Od početka prijavljivanja Direkciji za imovinu, pored kuća, vila, zemljišta i stanova, na spisku oduzete imovine se našlo 796 fabrika, 958 mlinova, 1.223 salaša, 726 magacina, 548 ciglana, 290 hotela, 122 rudnika, 107 štamparija, 88 bioskopa, 42 hidroelektrane, 12 vodenica, tri broda i čak 634 grobna mesta.
