Šampionski pehar za ovna Slađana Stefanovića iz Lukova
U sklopu Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, na nacionalnoj izložbi stoke, ovan Slađana Stefanovića iz Lukova osvojio je veliki šampionski pehar. U obrazloženju komisije, uz to još stoji da njegova porodica proizvodi kvalitetni priplodni materijal, vrhunski ovčji sir i jagnjeće meso ekstra kvaliteta.
BOLJEVAC, LUKOVO- Gazdinstvo Slađana Stefanovića iz Lukova ima stado od 130 umatičenih grla ovaca krivovirskog soja. Slađan je posebno ponosan na svog ovna šampiona, starog šest godina i teškog 80 kilograma koji je dobio pehar na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Nagrada je za njega priznanje za ono što rade i motiv da tako i nastave.
„Tek posle nekoliko godina izlagali smo ponovo krivovirsku žuju i možda je komisija zbog toga nama dala ovu nagradu“, Slađan Stefanović.
Porodica Slađana Stefanovića čuva krivovirsku žuju od 2006. godine kada je zbog ugoženosti rase donet program očuvanja genetičkih resursa.
„Krivovirska žuja je otporna ovca, odomaćena na ovim terenima, kvalitetna, dobra za mleko, meso, vunu i ima prednosti u odnosu na one koje nisu odomaćene“, ističe ovaj mladi stočar iz Lukova.
Stefanovići prodaju jagnjad, ali najviše se traži sir. Kažu ne mogu da naprave koliko bi mogli da prodaju i to na kućnom pragu. Imaju višegodišnje kupce i stalno se javljaju novi.
„Sir prodajemo po 600, a jaganjce po 300 dinara, mada čujem da je cena ponovo pala“, zabrinuo priča Slađan.
Stefanovići iz Lukova nemaju uslova da povećaju stado ovaca, ali to i ne žele. Postojeći broj, uz desetak krava, je za njih savim dovoljan, jer im omogućava dobar život. Slađan posebno ističe značaj subvencija koje su veće za autohtone rase. Bez njih, kaže, teško bi opstali.
„Čuvam žuju pre svega zbog tih ekstra subvencija za autohtone rase. Ako se izjednače podsticaji prelazim na profitabilnije rase. Što bih ja čuvao žuju koja ojagnji samo jedno jagnje“, pita se Slađan Stefanović.
„Puno je posla za njih četvoro“, dodaje Slađan. Ali samo uz dobru organizaciju uspevaju da završe sve na vreme i na taj način omogućavaju sebi normalan život na selu.
