Slava kao obeležje srpskog nacionalnog identiteta
Od davnina, porodice slave krsnu slavu u čast sveca koji je smatran zaštitnikom tog domaćinastva, pre svega članova porodice ali i useva, plodova i stoke. Vremenom su se običaji vezani za proslavljanje slave menjali, ali je osnovnih pet elemenata i danas zadržano – slavski kolač, žito, sveća, tamjan i vino, a pre svega najznačajnije obeležje slave, prenošenje sa oca na sina.
BOR – Slavski kolač, kuvano žito, sveća, tamjan i vino uz ikonu porodičnog svetitelja neizostavni su elementi praznične strukture kad slavimo slavu. Međutim, kako se običaji i obredi vremenom menjaju, tako i vernici, menjaju običaje, mnogi su se i izgubili, a neki novi se primenjuju tokom porodičnih svetkovina. Uz ulogu domaćina u sečenju kolača, prisustvo gostiju i hranom bogata slavska trpeza najčešći je oblik proslavljanja krsne slave. Međutim suštinu obeležavanja krsne slave treba posmatrati iz ugla značaja praznovanja kao osnova srpskog identiteta u odnosu na ostale entitete na Balkanu.
„Slava je jedno od najznačajnijih obeležja srpskog nacionalnog identiteta. Zbog toga je već 2014. godine uvrštena na UNESCO – vu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Smatra se da je forma kakva danas postoji, obeležje proslavljanja ovog praznika, nastala još u 13. veku reformom Svetosavske crkve. Najznačajnije obeležje slave jeste prenošenje sa oca na sina, s kolena na koleno. To je omogućilo očuvanje i negovanje slave kao zaštitnika porodice, pa je tako i danas validan spisak najzastupljenijih slava koji je još krajem 19. veka napisao Milan Đ. Milićević“, kaže Suzana Mijić, etnolog u Muzeju rudarstva i metalurgije Bor.
Na prvom mestu po broju porodica koje je slave je krsna slava Sveti Nikola, zatim današnja, Sveti Aranđel, a slede je Đurđevdan, Mitrovdan i Sveta Petka.
„U multikulturalnoj sredini, kakva je Bor, postoji veliki broj običaja koje je narod donosio iz različitih predela zemlje, međutim, ono što predstavlja osnov svake slave jesu kolač, koljivo, sveća, vino, ulje i tamjan. Ovi rekviziti svuda se koriste u ritualnom delu obeležavanja slave“, objašnjava Mijić.
Moderna vremena akcenat su stavila na zabavni aspekt slave, pa se i običaji sve manje primenjuju, ali je pet osnovnih elemenata uprkos svim promenama i danas zadržano.
