Štrajkovi bez podrške i rezultata

SRBIJA – „Invalidi štrajkuju glađu u kragujevačkoj fabrici „Zastava INPRO““, „Deseti dan štrajka u ciglani u Svilajncu“, „Dve hiljade ljudi na protestu vojnog sindikata“, „Štrajkuju zaposleni u pravosuđu“, „Štrajk upozorenja u Radio televiziji Kragujevac“, „Sindikati prosvete najavili štrajk“ samo su neki od naslova o štrajkovima koji su objavljeni u medijima u prethodnih mesec dana.

Najčešći i praktično jedini razlog za stupanje radnika u štrajk su neisplaćene zarade ili, u slučaju državnih firmi, borba za povećanje ličnog dohotka. Možda je najdrastičniji primer štrajk invalida u fabrici „Zastava INPRO“ koji su više od 50 dana štrajkovali glađu, i na kraju prekinuli štrajk zbog zdravstvenog stanja, a da praktično niko od nadležnih iz republike nije razgovarao sa njima. Ono što su tražili bila je isplata  zaostalih zarada, bolji socijalni program i provera rada rukovodstva fabrike. Značajniju podršku nisu dobili ni od velikih republičkih sindikata.

Slična situacija je u Radio televiziji Kragujevac, gde zaposleni štrajkuju već mesec dana. Oni su poslednji put zaradu primili su još u avgustu, kad im je isplaćena majska i drugi deo aprilske zarade. Račun preduzeća je u blokadi zbog oko 19 miliona dinara duga, koji se stalno uvećava, a rasprodaja imovine koja je zakazana za šesti decembar verovatno će označiti kraj ove medijske kuće. Nju je 15. oktobra 2015, za 85.500 evra, kupio kruševački biznismen Radoica Milosavljević. I ovde je protest i štrajk zaposlenih ostao bez reakcije i u nadležnim ministarstvima, ali i u republičkim sindikatima, čiji su štrajkači članovi.

Da li zbog malog broja radnika koji učestvuju u ovim štrajkovima ili zbog neznatnog uticaja koji preduzeća u kojima rade imaju na društveni život, tek poslednje sredstvo borbe koje su odlučili da upotrebe ovi radnici nije dalo gotovo nikakve rezultate i to je sve češći slučaj. Radnici ostanu prepušteni sami sebi i od republičkih rukovodstva svojih sindikata i od države.

Za nijansu drugačiju sliku ostavljaju štrajkovi većih državnih institucija, prosvete, pravosuđa i po prvi put vojske. Tu se u pregovore uključuju i predstavnici republičkih sindikata, a uticaj na javnost je mnogo veći pa su i državni organi prisiljeni da reaguju. Bez obzira na to što među sobom tri najveća reprezentativna često nisu složni, malih pomeranja u položaju zaposlenih i u visini zarada ipak ima.

Ostaje veliko pitanje da li postoji ikakva šansa da se radnici u manjim preduzećima, bez obzira na to gde se ona nalazila, ostvare svoja prava kada država ili rukovodstvo sindikata okreću glavu od njih.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *