26. Mar 2017. Poslednja promena 3:26 PM, Mar 26, 2017

Od 150 opština koliko uz 24 grada postoji na teritoriji Republike Srbije, 123 lokalne samouprave od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dobile su novac za realizaciju usluga socijalne zaštite. Uredba o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti doprinosi održivosti usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou i predstavlja direktnu podršku lokalnim mehanizmima za smanjenje siromaštva, obezbeđujući kvalitetniju zaštitu ranjivih grupa dece, osoba sa invaliditetom i starijih osoba, kao i marginalizovanih grupa građana.

Iz borskog okruga, Opština Kladovo je od resornog ministarstva dobila tri i po miliona dinara, a prema rečima  predsednika opštine, Radisava Čučulanovića, namenski transferi treba da pospeše razvoj postojećih i doprinesu uspostavljanju novih usluga socijalne zaštite.

U zaječarskom okrugu, opštini Knjaževac odobreno je sedam i po miliona dinara za projekte socijalne zaštite.

„Ministarstvo nam je odobrilo sedam i po miliona dinara za projekte koje sprovodimo na teritoriji naše opštine, a u skladu sa onim što je naše opredeljenje već dugo godina, bilo da je reč o deci sa smetnjama u razvoju, starim i iznemoglim licima, ili o drugim vidovima socijalne zaštite. Ovo je ne samo novčana pomoć, već i priznanje za sve ono što radimo u oblasti socijalne zaštite. Postoji veliki broj naših sugrađana koji su u stanju socijalne potrebe. Trudimo se da im pomognemo na svaki mogući način. Solidarnost sa takvim licima je odraz ozbiljnosti jedne lokalne samouprave. Narodna kuhinja u Knjaževcu nikada nije prestajala da radi i, nažalost, ima sve više korisnika. Redovno isplaćujemo jednokratne novčane pomoći, nabavljamo besplatne udžbenike za decu, koja idu i na besplatne ekskurzije. Trudimo se da izađemo u susret i kada su u pitanju obaveze takvih porodica prema komunalnim preduzećima“ – rekao je Milan Đokić, predsednik Opštine Knjaževac.

Za namenske transfere za 122 lokalne samouprave prošle godine izdvojeno je 400 miliona, dok je ove godine iz budžeta za tu svrhu izdvojeno 700 miliona dinara. Namenski transferi namenjeni su razvoju postojećih i uspostavljanju novih usluga socijalne zaštite kao što su dnevni boravci, dnevni klubovi, pomoć u kući, prihvatilišta, prihvatne stanice, svratišta, stanovanje uz podršku, lični pratilac deteta, kao i savetodavno terapijske usluge.

Vazdušni napadi NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju počeli su na današnji dan pre osamnaest godina, trajali su 78 dana, a tokom agresije život je izgubilo između 1.200 i 2.500 ljudi. Polaganjem venaca i cveća na spomen obeležja stradalima, ovaj dan obeležen je širom zemlje.

 

Polaganjem venaca i cveća na spomenik stradalima u ratovima od 1991-1999. godine, i u Boru je obeležena osamnaesta godišnjica od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Počast stradalima odali su roditelji poginulih, predstavnici lokalne samouprave, vojske i policije, predstavnici borskih boračkih organizacija i građani. Tokom bombardovanja, Bor je gađan čak sedam puta, a osim pripadnika oružanih snaga vojske i policije iz opštine Bor, stradao je i jedan civil prilikom bombardovanja „Jugopetrola“. Zamenik predsednika opštine Bor, Saša Vukadinović, rekao je da su 1999. godine na braniku otadžbine bili i vojnici i narod i poručio da se agresija ne sme zaboraviti.

„Danas se navršava osamnaest godina od početka rata u kome je pobednik bila samo smrt. Kada nije mogao da pobedi vojsku, NATO agresor udario je na nedužne civile, gađao je bolnice, škole, pijace. Civilni životi izgubljeni su u ratu koji je nametnut Srbiji. Ovo je sramota za one države koje sebe nazivaju civilizovanim i to na kraju 20. veka. To nikada ne smemo da im zaboravimo. U ovom ratu zajedno su bili i vojnici i narod, na braniku otadžbine bili su i hrabrost i maldost“ – rekao je Vukadinović.

„Bor je prvi put bombardovan 15. maja i od tada je bombardovan sedam puta. To je jedini grad u istočnoj Srbiji koji je toliko puta gađan. Mali, industrijski grad doživeo je velike tragedije. Što se tiče Srbije, i dan danas se ne zna tačan broj žrtava, kao ni kolika je šteta naneta, a to je stvarno sramota. Takođe, najveći NATO zlikovci do danas nisu kažnjeni“ – istakao je Svetislav Đurić, predsednik Društva za negovanje slobodarskih tradicija Srbije – Bor.

Predstavnici lokalne samouprave i Policijske uprave Bor cveće su položili i na spomenik u zgradi Policijske uprave.

Vazdušni napadi NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju počeli su na današnji dan pre osamnaest godina, trajali su 78 dana, a tokom agresije život je izgubilo između 1.200 i 2.500 ljudi. Teško su razoreni infrastruktura, privreda, škole, zdravstveni centri, spomenici kulture, medijske kuće.

Jugoslavija je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija, a odluka o bombardovanju, prvi put u istoriji, doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi“ i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga Vojske Jugoslavije sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

 

Autor: Marija Ćosić

Koncert klasične muzike u Boru

  • mar 23, 2017
  • Objavljeno u Kultura

BOR - Za ljubitelje klasične muzike, ali i nešto drugačijeg zvuka, sinoć je u sali Muzičke škole „Miodrag Vasiljević“ u Boru održan koncert kao neobičan spoj operskih arija, solo pesme i pop muzike. Osim basova profesora Branimira Jovanovića i doktora Zorana Milićevića, pred Boranima je pod imenom Luk Blek, nastupio i mladi pevač iz Čačka, Luka Ivanović. Luka je Branimirov učenik, inače pop pevač i kantautor koji je poželeo da se oproba i u svetu ozbiljne muzike, pa se borskoj publici ovoga puta predstavio i arijama i svojim pop pesmama. Pevače je na klaviru pratila Maja Rodić. Koncert u Boru predstavlja svojevrstan početak Lukine turneje po Srbiji, jer će pevači isti koncert organizovati i u Zaječaru, zatim u Vranju, a u toku su i dogovori sa drugim opštinama i gradovima. Organizatori koncerta su Centar za kulturu opštine Bor i Muzička škola „Miodrag Vasiljević“.

Mladenci

  • mar 22, 2017
  • Objavljeno u Kultura

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mladence u pomen na stradanje Svetih četrdeset mučenika sevastijskih. Svi ovi mučenici bili su mladići, pa je narod taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici, venčani posle 22. marta prethodne godine, u domu dočekuju goste i primaju poklone čime im se pomaže na početku bračnog života. Jedan od srpskih običaja na Mladence jeste i pravljenje četrdeset kolača koji se zovu mladenčići, premazuju se medom i služe gostima. Mladenci uvek padaju uz Časni post i zato svaka gozba mora biti posna radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika. Praznik se smatra i početkom proleća.

Prema podacima Matične službe u opštini Bor, prošle godine je zaključeno nešto više od 180 brakova, a Mladence sada slavi i dvadesetak parova koji se su venčali od početka godine. Borski matičari kažu da se parovi sve češće venčavaju na terenu, a posebno su im interesantni Borsko jezero i Brestovačka Banja.

BOR - Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom obeležava se širom sveta 21. marta kako bi se pažnja javnosti skrenula na problem zbog koga su mnoga deca marginalizovana i odbačena od društva. Podrška šire društvene zajednice je neophodna kako bi se ovakvoj deci omogućilo da socijalnu interakciju ostvare i van porodičnog kruga. Tim povodom Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Vidovdan“ u Boru organizovala je edukativnu akciju za građane i tom prilikom učenici su prolaznicima delili flajere i brošure o Daunovom sindromu.

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran jer se radi o genetskom poremećaju, gde se u ćeliji javljaju tri umesto dva hromozoma, na 21. hromozomskom paru. Prema statistici, u proseku se jedno od 650 novorođenčadi rađa sa ovim poremećajem koji sprečava normalan razvoj, a koji prati karakterističan izgled – manja glava, mongoloidne oči, umanjen nos, uši i usta, zadebljan jezik zbog čega je otežan govor. Deca rođena sa Daunovim sindromom  često imaju srčane mane i oslabljen imuni sistem, a ovaj poremećaj prati i umerena mentalna retardacija.

Prenatalnim testovima sada je moguće na vreme ustanoviti nepravilnosti u razvoju ploda. Ipak, deci već rođenoj sa ovakvim poremećajem i njihovim porodicama neophodni su podrška i razumevanje zajednice, ne samo 21. marta, već tokom cele godine, kako bi sa teškoćama lakše izlazili na kraj i kako bi uspeli da koliko mogu žive normalno i uklopljeno u društvo.