24. Feb 2017. Poslednja promena 4:42 PM, Feb 24, 2017

BEOGRAD, BOR - Među štandovima više od 1100 izlagača iz 56 zemalja sveta, na 39. Sajmu turizma u Beogradu i ove godine našao se i stand Turističke organizacije opštine Bor. Sajam je otvoren pod sloganom “Uživajte na vreme”, pa su ponudu za odmor i uživanje u ovom kraju predstavili i turistički poslenici grada bakra. Uz Turističku organizaciju i ovog puta zajedno su nastupili predstavnici svih ugostiteljskih objekata, hotela, privatnih domaćinstava i javnih preduzeća uključenih u razvoj i promociju turizma. Cilj je da se potencijalnim gostima na jednom mestu pokažu svi prirodni potencijali ovog kraja, kulturno istorijske znamenitosti, smeštajni kapaciteti, gastronomija, kao i svi ostali sadržaji koji bi odmor u gradu bakra učinili potpunim.

„Cilj nam je da ovog mesta turistima pošaljemo najlepšu poruku, da im predstavimo celokupnu ponudu našeg kraja i sve ono što možda nisu znali da u Boru i okolini mogu da vide i dožive. Na prvom mestu ističemo Borsko jezero i hotel „Jezero“ koji zadovoljava sve potrebe savremenog turiste u smislu kompletnog odmora i relaksacije. Hotel nudi i spa tretmane, velnes centar, slanu sobu, kuglanu i bilijar stolove, teretanu, sportske sale i sportske terene. Zanimljivo je da je turistima od skoro na raspolaganju i staza oko jezera u dužini od sedam kilometara koja je osvetljena i noću. Ističemo i veoma značajnu Lazarevu pećinu koja je uvek tražena, ali i Lazarev kanjon kao spomenik prirode sa bogatom florom i faunom. Cilj nam je da turistima na najbolji mogući način omogućimo informacije o boravku u našem gradu i okolini. Tu su i različite manifestacije koje su pred nama, povodom 8. marta, zatim Susreti sela i Prvomajski uranak. Potrudićemo se da ove godine nastavimo i tradiciju Dana Brestovačke banje“ – istakla je Vesna Drobnjaković, portparol Turističke organizacije opštine Bor.

Potencijali ovog dela Srbije, osim na borskom štandu, predstavljeni su i na štandovima opština Negotin, Majdanpek, Knjaževac, Sokobanja, kao i na štandovima opština braničevskog okruga. I ovogodišnji Sajam turizma, koji je otvoren do 26. februara, prilika je da aktuelne ponude turistima predstave turističke organizacije, agencije i turoperateri, pa nadležni osim rekordnog broja izlagača, očekuju i rekordan broj posetilaca.

U cilju podizanja svesti javnosti o određenim bolestima, simptomima i načinima prevencije bolesti, specijalista opšte medicine, doktorka Mirjana Milošević pokrenula je niz edukativnih predavanja u saradnji sa Aktivom žena penzionera u Boru. Ove nedelje tema predavanja u borskom Klubu penzionera bila je demencija.

 

BOR - U saradnji sa Aktivom žena penzionera, specijalista opšte medicine, doktorka Mirjana Milošević, održala je predavanje na temu demencije u Klubu penzionera u Boru. Ideja da se o demenciji više govori, kako bi bili upoznati sa simptomima, ali i potencijalnim načinima prevencije, potekla je od članica Aktiva žena kao posledica sve češćih slučajeva obolelih od demencije u njihovoj bližoj okolini. Demencija predstavlja skup simptoma, koji podrazumevaju postupno ili naglo propadanje sposobnosti pamćenja, učenja i rasuđivanja, pa i promene u ponašanju. Prvi simptom jeste zaboravnost, međutim ona ne mora nužno značiti demenciju, objasnila je doktorka Milošević i okupljenima poručila da postoje i načini prevencije ove bolesti. Da bi izbegli demenciju, mozak konstantno mora biti u kondiciji, što se održava čitanjem, rešavanjem ukrštenih reči na primer, ili druženjem, a neophodni su i zdrava ishrana, kretanje i svakodnevna briga o zdravlju.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu danas od demencije boluje čak 47,5 miliona ljudi, a svake godine se beleži 7,7 miliona novih slučajeva.

 

Autor: Marija Ćosić

BOR - Srpskim jezikom, koji je standardizovan, sa gramatikom, rečnicima i institucionalnom podrškom, u svetu govori oko 12 miliona ljudi. U Srbiji pak živi više od 30 nacionalnih manjina koje govore različitim jezicima, a kojima zakon garantuje pravo da govore svojim maternjim jezikom. Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se upravo radi podsećanja na značaj maternjeg jezika, ali i kako bi se promovisali jezička i kulturna raznolikost i multiligvizam. Prema rečima profesora Ranka Bugarskog, osnovno za preživljavanje jezika jeste da se prenosi deci, da ima institucionalnu podršku, svoje pismo, da se neguje u školama i medijima. Profesor srpskog jezika u Gimnaziji „Bora Stanković“ u Boru, Sandra Živković, podseća da maternji jezik predstavlja deo kulturnog identiteta naroda, pa se jezička kultura mora negovati i van obrazovnih ustanova.

U svetu se govori oko šest hiljada jezika, a prema prognozama lingvista, do kraja 21. veka više od polovine jezika će nestati, zbog čega i jeste neophodno čuvanje jezika, kao i jezičkih i kulturnih različitosti. Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se 21. februara u znak sećanja na dan kada su 1952. godine policija i vojska Istočnog Pakistana ubile nekoliko bangladeških studenata u Daki, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični jezik.

BOR - Učenici Gimnazije „Bora Stanković“ u Boru nastavljaju da beleže odlične rezultate i da sa takmičenja dolaze kao pobednici. Pet učenika ove škole plasiralo se na republičko takmičenje iz matematike zakazano za 11. mart. Borski gimnazijalci, u konkurenciji 25 učenika iz Bora, Kladova i Negotina, pokazali su odlično znanje na okružnom takmičenju i zauzeli prva mesta u svim razredima. Borski okrug ove godine predstavljaće samo mladi matematičari borske Gimnazije – Angelina Dimitrijević učenica prvog razreda, Aleksa Kostić i Ivana Milićević iz drugog, Tijana Živković iz trećeg razreda i Nikola Bugarin, učenik četvrtog razreda. Prema rečima profesora matematike, Sanje Ilić Stojanović, učenici su se za ovo takmičenje pripremali od početka godine, rezultat nije izostao, a sada su pred njima pripreme za republičko takmičenje.

Svetski dan socijalne pravde

BOR - Socijalna pravda moguća je samo ukoliko šira zajednica ujedinjeno radi na iskorenjivanju rodne nejednakosti, siromaštva, nezaposlenosti i nasilja - poruka je Međunarodnog dana socijalne pravde koji se širom sveta obeležava 20. februara. Cilj ovog dana jeste pokretanje intenzivnije i efikasnije borbe protiv siromaštva, ali i stvaranje jednakih šansi za sve građane. Prema rečima člana Opštinskog veća, Maje Bakoč, lokalna samouprava u Boru preduzima neophodne mere kako bi poboljšala kvalitet života prvenstveno najugroženijih građana, pa će se već na narednoj sednici Skupštine opštine pred odbornicima naći Lokalni akcioni plan zapošljavanja u ovoj godini.

„Ovaj dan je pre svega vrlo bitan i treba da nas podseti da svi mi kao društvo imamo obavezu da se ujedinimo kako bismo iskorenili ne samo sve učestalije nasilje, već i siromaštvo i nezaposlenost. Naša je obaveza da vodimo računa o svim građanima. Ove godine lokalna samouprava izdvojila je 13 miliona dinara za Lokalni akcioni plan zapošljavanja. Konkretno, pet miliona dinara planirano je za javne radove u javnim preduzećima i ustanovama, ostatak novca namenjen je za samozapošljavanje, možda pokretanje nekog posla, a deo je svakako opredeljen za stručnu praksu i profesionalno usavršavanje na godinu dana“ – istakla je Maja Bakoč, član Opštinskog veća.

Opština Bor budžetom za ovu godinu predvidela je i određena sredstva za  jednokratne novčane pomoći najugroženijima, kao i znatno više novca za Narodnu kuhinju koju koristi 450 lica. Ova sredstva, kako je rečeno, biće upotrebljena za poboljšanje kvaliteta obroka u Narodnoj kuhinji.

„Konkretno za narodnu kuhinju, mi smo dostigli cifru od 19 i po miliona dinara za ovu godinu. Jednokratne novčane pomoći uglavnom se odnose na zdravstvene potrebe, kupovinu lekova, specijalnih vakcina ili odlazak kod lekara u neki drugi grad ili opštinu. Ovakva vrsta pomoći može se koristiti jednom godišnje, a za to smo ove godine izdvojili sedam miliona dinara“ – dodala je Maja Bakoč.

Prema podacima Centra za socijalni rad u Boru, na evidenciji za novčanu socijalnu pomoć nalazi se skoro 700 porodica. Iznos  socijalne pomoći za jednog člana domaćinstva iznosi 7890 dinara, za svakog narednog punoletnog i radno sposobnog člana dodaje se 3945, a za decu do 15 godina i decu na redovnom školovanju još 2367 dinara.