26. Mar 2019. Poslednja promena 4:20 PM, Mar 25, 2019

BOR - Pod sloganom "Zdravlje bubrega svima i svuda" u svetu se danas obeležava međunarodni dan bubrega. Cilј je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima klјučnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, da mogu biti opasne, ali i izlečive.

Prema rečima dr Ljubinka Todorovića predsednika Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije, u Srbiji bolesti bubrega pogađaju 10 odsto stanovništva, što je veliki procenat. One su opasne pre svega zbog toga što se problemi uglavnom ne osećaju dok funkcija bubrega ne opadne na svega jednu trećinu. Zbog toga je preventiva izuzetno važna, a ona podrazumeva laboratorijske preglede krvi i urina. Takođe izuzetno je važno i svakodnevno unošenje dovoljne količine vode.

U situaciji kada bubrezi izgube funkciju neophodna je transplantacija, ali u Srbiji i dalje nema dovoljno donora, zbog čega je i dalje neophodno razvijati svest kod ljudi, naglašava Todorović.

Prevencija bolesti bubrega

BOR - Bubreg je jedan od vitalnih organa  koji pomaže u očuvanju zdravlja i čistoće našeg organizma tako što izlučuje sve neželjene proizvode našeg metabolizma i razne otrove. Iako je prvenstvena uloga bubrega da prečišćava našu krv i da izlučuje toksine, to nije i njegova jedina funkcija. Bubrezi imaju važnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska, nivoa tečnosti i elektrolita u organizmu. Poslednjih godina se svuda u svetu beleži porast broja ljudi koji boluju od hronične bubrežne slabosti. Zato je vrlo bitno delovati preventivno - usvojiti dobre životne navike i redovno kontrolisati bubrege.

"Pod brojem jedan, potreban je daovoljan unos tečnosti u zavisnosti od godišnjeg doba, minimum dva i po do tri litra na dan je potrebno za normalno funkcionisanje bubrega. Treba obratiti pažnju na unos namirnica, što više svežeg voća i povrća, a smanjiti konzumiranje namirnica koje su bogate mastima, šećerima i prerađevine. Treba smanjiti unos soli, so zadržava tečnost u organizmu, stvaraju se otoci i to otežava rad ubrega. Ne treba uzimati lekove protiv bolova, analgetike, na svoju ruku već onda kada to lekar propiše. Moramo obratiti pažnju na fizičku aktivnost i održavanje normalne telesne težine. Najčešće bolesti bubrega su cistitisi, akutne bolesti, zatim infekcije bakterijom ešerihijom koli najčešće kod žena, akutna bubrežna insuficijencija, gde su simptomi u početku neprepoznatljivi, nespecifični i na kraju se javlja hronična bubrežna insuficijencija koja vodi u terminalnu fazu, zatim dijalizu ili eventualno transplantaciju", kaže Danijela Buzejić viša medicinska sestra na Odeljanju hemodijalize Opšte bolnice u Boru.

Za očuvanje zdravlja bitna je i dobra informisanost, pa se Služba hemodijalize Opšte bolnice u Boru trudi da kroz različite aktivnosti i predavanja podigne svesti građana o značaju zdravih bubrega, o bolestima bubrega kao i znanja o načinima sprečavanja njihovog nastanka ili njihovog otkrivanja u što ranijoj fazi.

SRBIJA, BOR -  Zahvaljujući radu državnih organa i aktivnosti medija, ovogodišnji Evropski dan donora organa Srbija je dočekala sa značajno boljim rezultatima od prošlogodišnjih. Tokom 2016. godine u Srbiji je izvršena transplantacija 21 bubrega, a od početka 2017. do sada urađeno je čak 48 transplantacija bubrega, a znatno je više  donora i jetre i srca.

"Prošle godine je transplantiran 21 bubreg, a do sredine oktobra ove godine urađeno je čak 48 transplantacija. Značajno je više donatora i jetre i srca. To još uvek nije dovoljno, jer je na osnovu broja stanovnika i stepena obolevanja, Srbiji godišnje potrebno između 100 i 150 transplantacija jetre, između 400 i 500 transplantacija bubrega i 20 do 30 transplantacija srca, a neophodan je i razvoj transplantacije koštane srži", kaže prim. dr Ljubinko Todorović predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida RS.

U Srbiji se transplantacije obavljaju u Kliničkom centru Srbije, Vojnomedicinskoj akademiji, Univerzitetskoj dečijoj klinici, Kliničkim centrima u Novom sadu i Nišu, a od jednog donora korist mogu da imaju 24 osobe. Cilj obeležavanja Svetskog i Evropskog dana donora organa je podizanje svesti građana o dobrovoljnom davalaštvu organa i izražavanje duboke zahvalnosti svima koji su to već učinili.

Širom sveta, drugog četvrtka u martu obeležava se Međunarodni dan bubrega radi podizanja svesti o važnosti ovog organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života. Lekari ističu da su bolesti bubrega česte, opasne, ali i izlečive ukoliko se na vreme ustanove. Ove godine, Svetski dan bubrega obeležava se pod sloganom „Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”. Povodom ovog dana Odeljenje hemodijalize Opšte bolnice u Boru i Polivalentna patronažna služba borskog Doma zdravlja građanima su u organizovanoj akciji merili krvni pritisak i delili brošure o faktorima rizika za nastanak bolesti bubrega. Prema rečima načelnika Odeljenja hemodijalize borske bolnice, doktora Predraga Golubovića, gojaznost predstavlja potencijalni faktor rizika za bubrege, pa je promocija zdravih stilova života, prvenstveno pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, veoma značajna jer upravo to može da doprinese sprečavanju nastanka ovih bolesti. 

„Gojaznost je pandemijski problem jer podaci pokazuju da je u zapadnom svetu, u razvijenim zemljama, čak 40 odsto populacije gojazno, a broj gojaznih postepeno se povećava i u zemljama u razvoju. Sve se to dešava zbog neadekvatnog unosa kalorija i nezdrave ishrane, odnosno nezdravog stila života. Ističem da gojaznost nema veze samo sa srcem i krvnim sudovima, već i sa bubrezima. Nisu isto ona podkožna mast i unutrašnja mast u organizmu. Postoji podkožna mast, naročito kod žena, koja predstavlja rezervu i nije metabolički mnogo aktivna i nije toliko štetna, što ne znači da nema uticaj. Ipak veoma je opasna ona mast koja se nalazi na unutrašnjoj strani trbuha , koja se taloži između creva i jetre i koja pravi problem, odnosno metaboličku aktivnost. Bubreg da bi sve to mogao da izbaci iz organizma menja svoj ph, zbog čega se materije, najviše so, talože i formiraju kamen kod gojaznih ljudi. Osim dijabeta i hipertenzije, što je opšte poznato, čak je i karcinom bubrega znatno češći kod gojaznih ljudi zbog insulinske rezistencije, odnosno zbog metaboličkih poremećaja koji uzburkaju čitav ćelijski mehanizam“ – rekao je za Televiziju Bor dr Predrag Golubović, načelnik Odeljenja hemodijalize Opšte bolnice u Boru.

Lekari poručuju da je bolesti bubrega moguće na vreme dijagnostikovati, pa su neophodne redovne zdravstvene kontrole. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Svetski dan bubrega

SRBIJA - Svetski dan bubrega obeležava se svakog drugog četvrtka u martu i ove godine za slogan ima „Bolesti bubrega kod dece – sprečimo na vreme“.Cilj obeležavanja Svetskog dana bubrega jeste podizanje svesti o životno važnoj ulozi bubrega u očuvanju zdravlja, uključujući i decu koja mogu biti u riziku od oboljevanja bubrega u ranom uzrastu.

Broj nefroloških bolesnika u Srbiji, kao i u celom svetu povećava se za 4 do 5 odsto na godišnjem nivou, tako da hronične bubrežne bolesti postaju sve ozbiljniji medicinski i ekonomski problem rečeno je na predavanju u borskom Domu zdravlja povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega. U skladu sa ovogodišnjim sloganom obeležavanja ovog važnog datuma „ Bolesti bubrega kod dece- sprečimo na vreme“ u Boru je održano predavanje pod nazivom „Prevencija hronične bubrežne bolesti kod dece“ a predavač je bila dr Slavica Vučković, pedijatar Opšte bolnice u Boru.

„Najčešći razlog oboljevanja bubrega kod dece su urođene anomalije,a ono što izaziva bubrežnu bolest su infekcije koje su udružene sa urođenim anomalijama. Mi pedijatri ne možemo da utičemo na anomalije, ali možemo da predupredimo i adekvatno lečimo infekcije mokraćnih puteva kako bi sačuvali funkciju bubrega“, ističe dr Slavica Vučković.

Na Svetski dan bubrega izneti su podaci u javnosti da je više od 67.000 ljudi u Srbiji lečeno prošle godine od bubrežnih bolesti, dok je 3500 umrlo od posledica bolesti. O ulozi bubrega koji ima ključnu ulogu u održavanju života, bolestima bubrega, hemodijalizi i novom zakonu o transplantaciji na današnjem predavanju u organizaciji Srpskog lekarskog društva, Opšte bolnice i Doma zdravlja u Boru govorili su dr Ljubinko Todorović i dr Predrag Golubović.