24. Feb 2019. Poslednja promena 3:47 PM, Feb 23, 2019

BOR - Iz godine u godinu sve više ljudi pati od alergije, po procenama svaki treći čovek. Alergijama je podložno i 30 osto građana Srbije, a razlika u učestalosti i vrsti alergija od kojih oboljevaju Borani i stanovnici drugih gradova u zemlji, nema.

Nezavisno od toga da li smo Borani ili živimo u nekom drugom podneblju situacija je slična. Mi imamo malo drugačije klimatske uslove pa alergije samo malo kasnije stižu kod nas od recimo severnijih krajeva gde već uveliko traju, tako da u tom smislu kod nas malo kasnije mogu da se jave tegobe. U ravničarskim delovima zemlje i pored rečnih tokova, gde su prisutniji koreni ambrozije, prisutnije je i jače dejstvo ovog alergena koje je kod nas manje izraženo“, kaže dr Gordana Aleksić Icić, specijalista medicine rada – alergolog.

Alergije se javljaju tokom cele godine, a podjednako su zastupljeni svi tipovi.

U sezoni više nam se javljaju pacijenti koji imaju problem sa polenom pa se stiče utisak da su polenske alergije jako prisutne. Tokom drugog dela godine, onaj ko je alergičan na polen može da ima i alergijsku reakciju i tokom zime, zato što su tada virusi značajni okidači alergijskih reakcija pa u okviru virusne infekcije dobijate i neku alergijsku reakciju pa su dakle i tada alergije prisustne. U sezoni polena su upadljivije klinički pa nam se čini da ih je mnogo više“, istakla je dr Gordana Aleksić Icić, specijalista medicine rada – alergolog.

Zbog sve veće hipersenzitivnosti ljudi na razne vrste alergena, u pojedinim gradovima meri se i prati koncentracija polena u vazduhu i na taj način građanima ukazuje na pojavu polenske reakcije.

Ono što bi im preporučili jeste da, u ranim jutarnjim satima kada je koncentracija polena najveća, izbegnu boravak na otvorenom, da se prostorije vetre najčešće noću, da se veš ne iznosi kada je vetrovito vreme, po povratku iz prirode se treba istuširati, nositi naočare i štiti oči. U ozbiljnijim situacijama, kada ove mere ne pomažu, treba se obratiti lekaru koji će izvršiti ispitivanja i odrediti terapiju“, dodala je dr Gordana Aleksić Icić, specijalista medicine rada – alergolog.

Da li smo podložni alergijama zavisi od obrambenosti našeg organizma ali i od spoljnih faktora. Osim genetskih predispozicija koje utiču na pojavu alergija, one su češće kod pojedinaca koji žive u urbanom području, posebno u industrijskim zonama, a ređe kod ljudi koji žive na selu.

Počinje sezona alergija

BOR - Sa prvim toplim danima, temperaturom iznad nule i najavom proleća počinje i sezona alergija. Uzrokuju je prvi pupoljci na drveću, koji se pojavljuju već tokom februara i marta, ali i cvetanje trava tokom kasnijih prolećnih i letnjih meseci.

Doskora smo imali sneg, tako da smo malo bili u zabludi da alergije neće još početi, međutim prolećni dani su već na pragu i ljudi koji imaju probleme sa alergijama su već počeli da osećaju tegobe. U ovo doba cveta drveće, odnosno pojavljuje se polen drveća, najviše polenovih zrna pravi breza, koja je jedna od vodećih alergogenih biljaka u rano proleće. Uglavnom je reč o drveću koje ima resice, to nije voće“, kaže dr Gordana Aleksić Icić, specijalista medicine rada – alergolog.

Simptomi alergije su vrlo prepoznatljivi i simetrični.

Većina onih koji imaju pravu alergiju na polen imaju tegobe poput svraba očiju, crvenila konjuktiva, suzenja očiju i pojačane nosne sekrecije, svraba nosa, mekih tkiva, usne duplje, kijanja u seriji ili suprotno tome imaju jako začepljen nos, pa im je disanje otežano. U slučaju da značajnije alergijski reaguju, mogu da se jave tegobe sa disanjem donjih disajnih puteva, poput nedostatka vazduha, kratkog daha, osećaja gušenja, kada već možemo govoriti o alergijskoj astmi. Jedna grupa pacijenata ima promene na koži, rukama, nogama, ili celom telu sa izraženim svrabom ili u vidu koprivnjače, koja upućuje pacijente da se jave lekaru“, ističe dr Gordana Aleksić Icić, specijalista medicine rada – alergolog.

S obzirom da su tokom hladnih dana aktuelni i virusi, važno ih je prepoznati i razlikovati. Simptomi kod alergija traju duže od virusne infekcije i uglavnom se javljaju u isto ili slično doba godine, mada to ne mora uvek da bude slučaj.

Onaj ko je alergičan ne mora svake godine da ima alergiju, što zavisi od količine polena u vazduhu, polinacije bilja u toj godini, dužine trajanja toplih dana i td. Pacijenti koji imaju alergijske tegobe neophodno je da urade alergijske kožne probe koje su zlatan standard u dijagnostici alergijskih bolesti“, ističe dr Aleksić Icić.

Od 2015. godine kada su u Boru odvojene primarna i sekundarna zdravstvena zaštita alergo test se više ne radi u Domu zdravlja, ali ga je moguće obaviti u privatnim ordinacijama u gradu.

MAJDANPEK - Opština Majdanpek nastavlja ulaganja u primarnu zdravstvenu zaštitu. Za potrebe laboratorije Doma zdravlja „dr Veroljub Cakić“ lokalna samouprava je nabavila još dva nova aparata. Ovoga puta reč je o biohemijskom i imuno hemijskom aparatu, kao i tri nova mikroskopa, dva spektrofotometra i tri centrifuge ukupne vrednosti 11 miliona dinara.

Zahvaljujući nabavljenom imunohemijskom aparatu naši sugrađani će uskoro, nakon atesta, moći u svom domu zdravlja da urade tumor markere, hormonske statuse i preglede na postojanje virusa u krvi, za šta su do sad odlazili u Bor, Požarevac i druge zdravstvene centre i privatne laboratorije“, objašnjava Ljiljana Jovanović, načelnica biohemijske laboratorije u Domu Zdravlja „dr Veroljub Cakić“ naglašavajući da je reč o najsavremenijim aparatima te vrste.

Ovo je ponovo samo deo planiranih ulaganja u primarnu zdravstvenu zaštitu, za šta smo ovogodišnjim budžetom opredelili dvostruko više sredstava u odnosu na prošlu godinu, čak 59 miliona dinara. Cilj nam je i obaveza da zdravstvenu zaštitu učinimo dostupnom svim žiteljima naše opštine, tako da ćemo u ovoj godini raditi i na proširenju i opremanju i seoskih ambulanti u Rudnoj Glavi i Jasikovu“, ističe Dragan Popović, predsednik Opštine Majdanpek.

 

MAJDANPEK - Osim zabrane posete pacijentima na svim odeljenjima Opšte bolnice u Majdanpeku, zbog velikog broja obolelih od respiratornih infekcija ni savetovalište za bebe, pri Dečjem dispanzeru Doma zdravlja „dr Veroljub Cakić“ neće raditi do daljeg.

Poslednjih dana čekaonice u ovoj službi su prepune malih pacijenata koji se, takođe, žale na visoku temperaturu, bol u grlu i kašalj, a pedijatri kažu da su danas samo u prvoj polovini smene pregledali 55 mališana.

Slična situacija je i u Službi medicine rada i na opštoj praksi, gde jedan lekar u dnevnoj smeni pregleda i do 60 pacijenata, dok u hitnoj službi tokom noći pomoć zatraži i po 30 Majdanpečana obolelih od akutnih respiratornih infekcija.

MAJDANPEK - Za realizaciju Programa o stvaranju uslova za bolju, efikasniju i pristupačniju primarnu zdravstvenu zaštitu na području opštine Majdanpek, lokalna samouprava je u ovoj godini, budžetom predvidela 59 miliona dinara, što je značajno više u odnosu na prošlu godinu.

U protekla dva meseca za potrebe majdanpečkog Doma zdravlja, Opština je nabavila dva laboratorijska aparata, gasni i hematološki analizator i 16 novih aparata za Službu fizikalne medicine.

Osim toga, sredstvima izdvojenim za primarnu zdravstvenu zaštitu finansiraju se i zarade 43 medicinska radnika

Ovo je samo početak ulaganja i ukoliko bude bilo potrebe sredstva za primarnu zdravstvenu zaštitu biće i uvećana, kako bi lečenje svih stanovnika opštine bilo što efikasnije i kvalitetnije“, kaže Dragan Popović, predsednik Opštine Majdanpek.

U planu je i nabavka novih sanitetskih vozila, a od direktora Doma zdravlja zatražio sam informaciju o trenutno najneophodnijim aparatima u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kako bi nabavili bar ono što je u našoj mogućnosti“, dodaje Popović.

On, takođe, kaže da se čine napori kako bi se obezbedilo upošljavanje još jednog radnika u ispostavi RFZO u Majdanpeku, jer je, prema njegovim rečima, nedopustivo da, zbog bolesti trenutno jedinog zaposlenog u ovoj ispostavi, građani Majdanpeka i sela, s potpuno drugog kraja opštine, na lekarsku komisiju putuju u Donji Milanovac, što je često bio slučaj.