24. Apr 2019. Poslednja promena 3:16 PM, Apr 23, 2019

Jačanje imuniteta

BOR - U vreme učestalih respiratornih infekcija, gripa i ostalih virusa sličnih gripu, osim medikamenata koje lekari propisuju i nabavljamo ih u apotekama, osnova je jačanje imuniteta. Pre i tokom trajanja bolesti, pa i nakon što ozdravimo, neophodno je da naš organizam bude zaštićen a to može jedino ako nam je imuni sistem dovoljno jak. Na borskoj zelenoj pijaci se mogu nabaviti sveže voće i povrće od kog se najbrže pripremaju napici i obroci koji su prave "vitaminske bombe" i bez izuzetka obezbeđuju zaštitu organizma od virusa i prehlada. Prodavci kažu da je ovih dana, shodno naglom širenju virusa među građanima, prodaja artikala koji se koriste za pripremu osnaživača imunog sistema, sve veća. Najviše se prodaju i preporučuju kiseo kupus, raso, ljute paprike, đumbir, beli luk i med,  limun, jabuke i narandže.

I u prodavnicama zdrave hrane osetno je porasla potražnja za čajevima koji su vrlo efikasni kao pomoć lekovima, za jačanje imuniteta i za ublažavanje pojava koje prate aktuelne bolesti, prehlade, viruse i upalne procese. Čaj od nane smiruje stomak, snižava temperaturu i smanjuje bolove, čaj od majčine dušice preporučuje se za smirenje i protiv promuklosti, brusnice imaju antibakterijska svojstva, hajdučka trava i matičnjak umiruju kašalj, čaj od šipka je dobar protiv prehlade zbog toga što sadrži vitamin C, a žalfija je dobra za ispiranje grla i ispiranje usne duplje kod upala grla. Uz čajeve i vitamine, organizam će dobiti bolju negu i veću izdržljivost, pa će lakše odoleti bolestima, a ako se i razbolimo, imaćemo više snage da se izborimo sa bolešću.

 

BOR - Borska zelena pijaca tokom cele godine je dobro snabdevena svežim voćem i povrćem, prodavci su u glavnom zadovoljni, kupci takođe. Ipak, postoje periodi kada prodaja namirnica bude slabija iako je ponuda odlična. To je obično na početku prolećne sezone kada se na tezgama pojave prvi prolećni plodovi čije su cene visoke.

Za kilogram paradajza treba izdvojiti i do 250 dinara, kupus je 200 dinara, krastavac 180, mladi krompir od 200 dinara za kilogram. Cena zelene salate, mladog luka i spanaća je pristupačnija,od 30 do 100 dinara, pa se kupci najčešće opredeljuju za ovo povrće.

Pred praznik je prodaja bila odlična, kažu prodavci, pa su i zato kupci sada štedljiviji jer je kućni budžet potrošen, a prolećno povrće je, prema rečima Borana za sada papreno skupo.

Pošto je rano proleće vreme za sadnju povrća u plastenicima, osim prolećnih plodova, na borskoj pijaci može se kupiti i rasad paradajza i krastavca po ceni od 60 do 80 dinara, ali se za sada i rasad slabo prodaje.

Dok se kućni budžeti ne oporave od praznične kupovine, a cene prvih plodova paradajza, krastavca, mladog krompira i kupusa ne budu pristupačnije, trgovci  će biti na gubitku, a Borani će, možda, tek za želju, pazariti ove namirnice na komad, umesto na kilogram.

BOR-Pretpraznična atmosfera u Boru najbolje se ogleda na Zelenoj pijaci. Uoči Badnje večeri i Božića  velika gužva, puno je prodavaca, ali i kupaca koji očigledno  žele da im trpeze posna i mrsna budušto bogatije. U tome će uspeti, jer  ima svih namirnica koje su neophodne za praznik, ali najviše se traži riba.

U našoj prodavnici ima veliki i raznovrstan asortiman ribe.Imamo oslića, soma, skušu, pastrmku, a prodaja je odlična“, kaže jedan od trgovaca.

Za posnu trpezu na Badnje veče  prodavci nude širok asortiman suvog i orašastog voća, tikve.

Tikva je 50 dinara kilogram, imamo suve šljive,datule, suvo grožđe, orahe, lešnike... i sve se kupuje“, zadovoljno dodaje prodavac.

Raznolika  je i ponuda venčića ,tek izniklog žita, suvog cveća, badnjaka.

Badnjak i žito su je svakako najtraženiji. Kupuje narod i venčiće da ukrasi vrata“, kaže žena iz obližnjeg borskog sela.

Na Zelenoj pijaci u Boru ima svega i što je najvažnije cene nisu visoke, slažu se i kupci..

Spremamo se već duže vreme za Božić. Gledamo da sve kupimo što i naši stari i nije toliko skupo“, kaže domaćica iz Bora.

Gužva na zelenoj pijaci nagoveštava  da će većina naših sugrađana, u dobrom raspoloženju, obeležiti najradosniji hrišćanski praznik. Uz prikladnu i raznovrsnu trpezu, sa  svojom porodicom, kako i nalaže tradicija, proslaviće  rođenje Hristovo.

 

Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije pokrenulo je novi program subvencionisanja mladih poljoprivrednika.

Pravo na podsticaje za investicije u biljnu, stočarsku proizvodnju i unapređenje prerade mleka, voća i povrća imaju punoletni mladi poljoprivrednici - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva i mladi preduzetnici koji na dan podnošenja prijave na konkurs imaju navršenih 18, a najviše 40 godina života.

Subvencije se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane investicije u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku je 1,2 miliona dinara.

Ishrana u letnjim mesecima

SRBIJA - Tokom leta organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom hrane, tako da ishrana treba da se bazira na laganim obrocima koji sadrže sveže voće i povrće, a potrebno je povećati i unos vode, kažu preventivni lekari. Za letnji period karakteristične su visoke dnevne temperature, a s obzirom na to da se deo unete hrane u telu troši za stvaranje toplote, tokom letnjih meseci energetski unos hrane se može smanjiti za 400 do 600 kalorija. Lekari preporučuju mediteransku ishranu sa mnogo voća, povrća, posnih mesa i ribe. I tokom leta ishrana treba da bude redovna, što podrazumeva tri obroka i dve užine u toku dana.

„Na prvom mestu je odgovarajući unos tečnosti. Dnevne potrebe se kreću od dva do dva i po litra, pre svega vode. Od sokova se preporučuju sveže ceđena pomorandža ili limunada, koje su najbogatije vitaminom C. Konzumiranje kafe, koja je diuretik treba smanjiti na dve šolje dnevno, a konzumiranje alkohola svesti na minimum, kaže dr Snežana Čučović, specijalista higijene u Domu zdravlja Bor.

„Od povrća je najbolje konzumirati sezonsko: paradajz, krastavac, papriku, kupus, boraniju, jer je bogato vitaminima i mineralima, koji štite organizam od spoljašnjih uticaja, pre svega od sunca, kao i dijetnim vlaknima koja pružaju osećaj sitosti zajedno sa proteinima iz mesa“, ukazuje dr Snežana Čučović.

Prema njenim rečima, voće bi takođe trebalo biti zastupljeno u letnjim mesecima, najviše u svežem obliku, jer je bogato vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima, a sadrži i dosta vode tako da i osvežava.

„Ne treba izbaciti žitarice iz ishrane u letnjem periodu. Treba ih koristiti ali u manjim količinama. Preporuka je da se izbace pekarski lisnati proizvodi jer sadrže mnogo skrivenih masti. Od mlečnih proizvoda se preporučuju obrana mleka, jogurti, kao i mladi sirevi koji ne sadrže u sebi puno masnoće“, kaže dr Čučović.