26. Mar 2019. Poslednja promena 4:20 PM, Mar 25, 2019

Kada god krenu da se sukobljavaju vlast i opozicija deblji kraj izvuku novinari. Kako se izveštava, da li je novinarstvo objektivno ili nije, da li su urednici politički poltroni ili profesionalci u svom poslu, uglavnom njihovim radom niko nije zadovoljan i to ništa više i ne čudi. Odavno smo svesni da ne možemo svima da udovoljimo i da nas svi vole. I ne treba da nas vole.Mi to ne tražimo. Želimo samo da radimo svoj posao u skladu sa strukom i onim što nas je delom obrazovanje, a delom iskustvo naučilo. A to što će uvek neko da nam nađe manu je stvar njegove lične percepcije. Ako nekoga želite da stavite u negativan kontekst uvek ćete tražiti nove argumente da potvrdite svoju tvrdnju i učvrstite predrasudu ne želeći da ulazite u to da li je to istina ili ne. I iako građani znaju da postoje lažne vesti i sa dozom sumnje prihvataju neke informacije uvek ostaje ono „gde ima dima, ima i vatre“ da čini lažne vesti interesantnim za prepričavanje i širenje dalje.  

Novinari su konstantno na udaru i vlasti i opozicije. Svi bi da radimo onako kako oni žele i svi pričaju o slobodnim medijima, a novinari danas sve nesigurniji pa i životno ugroženi. Opozicija konstantno populistički „oslobađa“ medije od vlasti, a novinari su sarađivali i sa jednima i sa drugima i u periodima kada su bili i vlast i opozicija. I svi se isto ponašaju i svi isto žele od medija kada su na vlasti, nema razlike, ali se sve zaboravlja i uvek se kao kreće od početka. Ali nisu novinari kratke pameti i ne zaboravljaju. U svakom sistemu uvek smo se borili da radimo profesinalno i iskreno, da se snađemo u nemogućem i ostanemo profesionalci. Nismo zaboravili vreme od pre desetak godina kada zbog jedne vesti mesecima ne primamo platu, kada odbijemo da emitujemo politički film stranke na vlasti pa opet mesecima ne primimo platu, kada su likvidari ŠRIF a radnike ostavljali bez posla, kada se protestovalo zbog privatizacije medija, niko se nije oglašavao i davao podršku, a sada im smeta privatizacija. Ali mi nismo političari, pa ne eksploatišemo svoje nedaće i nanetu štetu, ne hvatamo na patetiku i populizam. Nama glasovi ne trebaju. Ko želi i ceni program Televizije Bor neka gleda, ko ne želi to nije ništa obavezno. Isto kao i kada kupujete robu, kupujete ono što vam se sviđa. Niko nama pare ne daje već plaća usluge, i otvoreni smo prema svima. Ali bolje je pričati i napadati kako Televizija Bor nema neki program a ne uzeti u obzir važnu činjenicu da je ovo privatno preduzeće i kao i svako drugo živi od prodaje svoje robe i usluga. Opozicija nikada nije došla da zatraži plaćeni termin i da govori o svojim političkim idejama, ali će uvek reći da su im vrata zatvorena, a nisu ni pokucali. Hteli bi da to bude džabe. A ima li danas išta džabe?

Novinari su danas predstavljeni kao treća politička opcija - vlast, opozicija, novinari. Novinarima se pale kuće, direktorima se preti pištoljima, urednici se linčuju na društvenim mrežama, a svi govore o slobodnom novinarstvu. Je li to put za oslobađanje medija?

Sva četiri takozvana „građanska“ protesta u Boru su ispraćena i emitovana u Stranačkoj hronici Televizije Bor. Zašto u Stranačkoj? Zato što iza protesta stoje stranke udružene u Savez za Srbiju. Jel se traži istina? To je istina. Govornici na skupovima članovi su pokreta i udruženja koji su javno ušli u Savez za Srbiju. Ako je uređivačka politika Televizije Bor takva onda politički sadržaji idu u Stranačku hroniku. Nisu novinari krivi što je data vest sa pokrivanjem, a ne prilog za prva dva protesta, jer se okupljenima niko nije obratio. Ne može da se meri vreme izveštavanja sa protesta i da se očekuje od novinara da piše naširoko ako nema podataka, a podatke daju organizatori, koji to nisu želeli. Ispraćen je i protest u Majdanpeku. Ali, ko ne želi da prati program, on će uvek u skladu sa predrasudama da vređa i unižava naše urednike i novinare. Na svaku prozivku upućenu novinarima u Boru, i građani i kolege i političari očekuju da reaguje Televizija Bor, da se u svakoj negativnoj konstataciji prepoznaju samo novinari Televizije Bor. Znamo da imamo najviše uticaja i da smo zbog toga uvek na udaru kritika. Niko se ne bavi drugim novinarima u Boru od kojih jedni ostrašćeno pišu protiv vlasti, drugi pišu hvalospeve i o jednima i o drugima, bez mere. Novinari Televizije Bor ne hvale i ne veličaju političare, niti ih omalovažavaju i unižavaju. Svima smo dostupni i otvoreni, ali neki ne žele da sarađu sa nama, verovatno da ne bi poljuljali program svog političkog delovanja jer kada nema o čemu da se polemiše, neiscrpna tema je uvek Televizija Bor.

Kaže se da reč može da ubije. I zaista može. Ovoliko mržnje, najnižih uvreda i prozivki koje svakodnevno doživljava naša medisjka kuća a i mi lično, treba izdržati. I zato, molimo vas, nemojte nas na ovakav način „oslobađati“.

Dan bezbednog interneta

Mladi su među najugroženijim korisnicima interneta, o čemu govori podatak da se u 2017.godini Nacionalnom kontakt centru za bezbednost na internetu za pomoć i savet obratilo više od četiri hiljade dece i roditelja. Istovremeno, nadležne institucije su po pozivu dece i roditelja uputile 38 predmeta Odeljenju za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

BOR - Pravilnim nastupom na društvenim mrežama privredni subjekti mogu značajno da unaprede svoje poslovanje, dođu do novih klijenata i postanu prepoznatljivi. Pažljivim kampanjama na internetu proizvode mogu učiniti vidljivijim, a kreativnim reklamama u kratkom roku oni mogu postati brend. Prednost internet marketinga je i što su troškovi daleko manji, a efekti veći, rečeno je na prezentaciji „Društvene mreže u službi poslovanja“ koju je RARIS, u saradnji sa lokalnom samoupravom i Biznis inkubator centrom, organizovao u Boru.

"Društvene mreže svima, a posebno onima koji započinju posao, mogu  mnogo pomoći. Kao deo digitalnog marketinga koji je poslednjih godina u ekspanziji, društvene mreže nam pomažu da dođemo do tačno targetiranih kupaca, prikažemo im reklamu i uradimo to za mali novac", kaže Uroš Stanikić, marketinški stručnjak.

Rezultati istraživanja o zastupljenosti internet marketinga koje je RARIS sproveo početkom godine pokazuju da mali broj privrednika u istočnoj Srbiji koristi internet u svrhu promocije poslovanja. Oni koji to i čine, uglavnom internet koriste na pogrešan način, pa ih je neophodno pravilno usmeriti.

"To istraživanje nije pokazalo zadovoljavajuće rezultate. Zato smo u opštinama istočne Srbije organizovali ovu prezentaciju, a svako ko bude želeo može da se prijavi i za radionicu čiji je cilj da pokaže mogućnosti unapređenja poslovanja upotrebom društvenih mreža. Sve navedeno je deo jedne šire inicijative za uspostavljanje Internet marketing centra istočne Srbije", ističe Anita Lazarević iz RARIS-a.

Prezentacija o upotrebi društvenih mreža u poslovanju, privukla je pažnju i onih koji već rukovode preduzećima, a posebno mladih – budućih preduzetnika.

"Prezentacija je bila izuzetno posvećena. Drago mi je što se veliki broj mladih - budućih preduzetnika pojavio danas, kojima će ova prezentacija i korišćenje marketinga i interneta u poslovanju veoma značiti",  kaže Milena Stanojković, član Veća opštine Bor.

Osim u Boru, prezentacija, koju RARIS organizuje u saradnji sa Regionalnom agencijom Srbije RAS, biće održana i u ostalim gradovima Timočke krajine.

BOR - Istraživanja pokazuju da se svakodnevno sve više korisnika odlučije za kupovinu robe ili usluga preko interneta. Zbog toga se i u Srbiji sve više kompanija odlučuje da uz klasičnu prodaju proizvoda put do kupaca pronađe i na internetu.

Stručnjaci kažu da je za kvalitetno započinjanje internet poslovanja, bez obzira da li se radi o novim proizvodima ili onima koji su već svojevrsni brend,  neophodni pre svega imati kvalitetan plan, kako za pristup kupcima tako i za oglašavanje.

Najčešće greške koje se prave odnose se na plasiranje proizvoda ili usluga samo preko društvenih mreže, bez sopstvenog sajta, odnosno domena na kome se nalaze svi podaci potrebni korisniku. Na taj način preduzetnik ostavlja mogućnost da se nalog na društvenoj mreži ugasi iz bilo kog razloga, bez njegove kontrole i time poslovanje prestaje.

U Srbiji je trenutno prema zvaničnim podacima registrovano više od 93 hiljade domena sa nastavkom rs koji označava Republiku Srbiju. To je značajan broj, ali očito i dalje postoje velike mogućnosti  za poboljšanje poslovanja na internetu kažu stručnjaci.

Protest i u Boru

U nekoliko gradova u Srbiji i danas su održani protesti onih, koji su nezadovoljni rezultatima predsedničkih izbora. I mladi u Boru priključili su se protestima. Oni su mirnom šetnjom glavnim gradskim ulicama izrazili nezadovoljstvo. Protesti su organizovani preko društvenih mreža i nema stranačkih obeležja među okupljenima, uglavnom mladima.

Premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u vezi protesta da u Srbiji svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje. Kako navodi, to je u redu sve dok je mirno.