24. Feb 2019. Poslednja promena 3:47 PM, Feb 23, 2019

BOR- Povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića, u borskoj pravoslavnoj crkvi Svetog velikomučenika Georgija, svetu božićnu liturgiju, pred velikim brojem vernika, služio je starešina hrama protonamesnik Radoje Mijović uz sasluženje ostalih sveštenika. Čestitajući im Božić, on je podsetio prisutne na značaj i suštinu obeležavanja najradosnijeg praznika.

Mir božji, Hristos se rodi! Neka je na zdravlje i na spasenje današnje sveto sabranje evharistijsko i današnji veliki praznik u kojem se sećamo uspomene na Roždenstvo Hristovo, da se pomolimo Gospodu i bogomladencu, koji se rađa dve hiljade godina radi nas i našeg spasenja, da nas umudri i upravi stope naše na put spasenja. Neka da Gospod da se sabiramo u svetim hramovima oko imena božjeg i da ne dozvolimo da naši običaji, koje smo primili od predaka i koje smo dužni da čuvamo, zaklone suštinu praznika i naš odlazak u crkvi. Čuli smo u Svetom jevanđelju, pesmama i himnama koje su se pevale ovih dana da čuše pastiri anđele kako pevaju: slava na visini Bogu, na zemlji mir, a među ljudima dobra volja. To je suština Božića, suština praznika da odajemo slavu i hvalu Bogu, a mi na zemlji da živimo u miru, u blagovoljenju, u dobrom nastrojenju jedni prema drugima, da volimo i poštujemo jedni druge i ukazujemo ljubav jedni drugima“, rekao je protonamesnik Radoje Mijović, starešina hrama „Sveti Velikomučenik Georgije“ u Boru.

Božić je porodični praznik koji prati veliki broj običaja, a najznačajniji je lomljenje česnice u koju se stavlja novčić. Po narodnom verovanju, onaj ko ga dobije, biće srećan cele godine. I u crkvi Sveti Đorđe u Boru nakon božićne liturgije i pričesti onih koji su ispoštovali pravila četrdesetodnevnog posta koji je prethodio Božiću, deca i okupljeni vernici lomili su česnicu, dar kompanije Tekijanka.

Najsrećniji je bio petogodišnji Boranin Mateja Paunović, koji je dobio zlatnik.

Mir Božji Hristos se rodi. Srećan Božić u ime kompanije Tekijanka. U Boru je ovo četvrti put da lomimo Tekijanka česnicu i ja čestitam Mateji dobitniku zlatnika ove godine. Česnicom obilazimo sve gradove, šest opština u kojima Tekijanka posluje i u svakoj, srećni dobitnik dobije svoj zlatnik. Tako će biti dok god je ove tradicije zato što Tekijanka poštuje narodne običaje i trudi se da živi život sa svojim sugrađanima“ istakla je Andrijana Stojković, marketing menadžer kompanije „Tekijanka“ u Boru.

Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačem i simbolizuje rođenje Hrista. Sa pečenicom, sastavni je deo božićne trpeze, oko koje se okuplja porodica, a lomi se na onoliko delova koliko porodica ima članova. Radost i veselje u kuću donosi položajnik, a vernici se pozdravljaju sa Mir božji, Hristos se rodi, i otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, preduzeće „Štampa, radio i film“ d.o.o. od jula realizuje projekat „Francusko kulturno nasleđe u rudarskom gradu“, u nameri da ukažemo na vrednost zaostavštine sa više aspekata, a u skladu sa obeležavanjem Evropske godine kulturnog nasleđa. Neke građevine s početka 20.veka, i danas su u upotrebi, ali nema zaštićenih, te su prepuštene „zubu vremena“. Tako je, na primer, angažovanjem Francuskog društva borskih rudnika izgrađen i prvi pravoslavni hram u Boru, o čemu govori i najnoviji tekst u novinama „Oko istoka“ koji izdaje „Štampa, radio i film“ d.o.o.  

BOR - Nedugo pošto je u Boru iskopana prva ruda, a samim tim počela i ozbiljna eksploatacija rude 1903. godine, Francusko društvo borskih rudnika nastojalo je da obogati društveni i kulturni život ljudi i radnika u tadašnjem malom rudarskom gradu. Imali su tolerantan odnos i izuzetno razumevanje za verske potrebe stanovništva.

 „Otvaranje rudnika i doseljavanje pravoslavnih hrišćana na teritoriju današnjeg grada Bora, pratio je, zasigurno, i verski život. Kako su se doselili, s obzirom na to da su pretpostavili da je većina bila pravoslavne veroispovesti, tako se pojavio zadatak, da se za njihove bogoslužbene potrebe sagradi hram, crkva. I tada, početkom 20. veka, do 1910. godine, napravljen je hram, koji je kasnije preseljen, razidan i ponovo sazidan u selu Brestovac. Taj prvobitni hram, po podacima koji su nama dostupni i poznati, bio je negde na ivici ili na samom današnjem Površinskom kopu. Kasnije je, samo iz razgloga što se rudnik širio, bilo neizbežno izmestiti crkvu, što je i učinjeno. Posle toga, javila se ideja da se sagradi novi hram, a kada je i ta ideja sazrela, sagrađen je današnji, borski hram, koji je posvećen Svetom Đorđu. Ktitor tog hrama jeste poznati inženjer Đorđe Vajfert. Hram je osvećen 1940. godine, na dan Svetog Prokopija, 21. jula“, govori o vremenu kada je izgrađen prvi, a potom i drugi pravoslavni hram u Boru, Radoje Mijović, starešina pravoslavnog hrama „Sveti Đorđe“ u Boru.

Pored građevina, prepoznatljivog stila graditeljstva i zalaganja da Bor živi život jednog urbanog naselja, o postojanju i delovanju FDBR mnogo je pisanih reči, a spomen ploča i ktitorska ploča, koje se nalaze u novosagrađenom pravoslavnom hramu „Sveti Đorđe“ jasno svedoče u prilog činjenici da se Bor razvijao u krilu francuske kulture. Hram je idejno rešenje ruskog arhitekte, inženjera Andreja Klepinjina, a sveukupnu izgradnju i opremanje finansiralo je Francusko društvo borskih rudnika.

 „Interesantno je da su u periodu izgradnje Bora, u periodu između dva svetska rata, angažovani stručnjaci, inženjeri, ne samo u rudniku, nego i u izgradnji urbanog naselja, bili Francuzi i Rusi. Naravno, Rusi su mahom bili emigranti koji su posle Oktobarske revolucije stigli  u naše karjeve, dakle veoma obrazovani ljudi, različitih struka, a  jedan od njih je bio arhitekta Andrej Klepinjin, čuveni ruski arhitekta. Zanimljivo je da je Klepinjin bio jako crkven čovek, a prema podacima, njegov sin Dimitrije Klepinjin je postao sveštenik u ruskoj zagraničnoj crkvi, ali je mučenički postradao u logoru za vreme Drugog svetskog rata, u Parizu. Gestapo je otkrio njegov zaštitnički stav prema Jevrejima, koje je spasavao od pogroma, a zvanično u ruskoj crkvi proglašen je sveštenomučenikom“, govori Saša Stepanović, arhijerejski namesnik borsko – porečki.

Francusko društvo borskih rudnika je bilo preduzeće evropskog nivoa, pa čak i svetskog. Stvarala se zdrava klima, razvijao preduzetnički duh, modernizovala proizvodnja i opismenjavalo stanovništvo, stvarao se profesionalizam i vrlo visok nivo organizacije posla, ali i društva u celini, koja se, prema procenama, zadržala do 60-tih godina prošlog veka.