24. Feb 2019. Poslednja promena 3:47 PM, Feb 23, 2019

MAJDANPEK - Opštinsko veće Majdanpek, dalo je, između ostalog, na današnjem zasedanju, saglasnost na konačnu Odluku o dodeli učeničkih i studentskih stipendija, po kojoj će Opština Majdanpek u tekućoj školskoj godini stipendirati 34 učenika i studenata.

Usvajanjem Informacije o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja javnim preduzećima dat je rok od 30 dana od isteka tromesečja da na predviđenim obrascima dostave izveštaje o poslovanju.

Osim toga, usvojena je i Odluka o raspoređivanju sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, namenjenih projektnom sufinansiranju u 2019. godini. Od ukupno 2,5 miliona dinara, koliko je predviđeno za ove namene, 2 miliona 425 hiljada dinara biće raspoređeno za video, audio, štampane i digitalne medijske sadržaje, dok je 75 hiljada dinara planirano za pojedinačna davanja. Tekst javnog konkursa biće objavljen u „Timočkim novinama“,  22. februara, poslednji rok za dostavljanje prijava je 11. mart, a kompletan posao trebalo bi da bude završen u roku od 45 dana od dana objavljivanja konkursa.

Članovi veća utvrdili su i tekst Odluke o objavljivanju javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata udruženja građana, a data je i saglasnost  da se postojeći ultrazvučni kabineti u Majdanpeku i Donjem Milanovcu daju u zakup dva puta mesečno, odnosno svake druge subote, za rad radiologa ovlašćene klinike. 

 

 

Na današnji dan, pre 71 godinu, počelo je javno informisanje u Boru.

Do 1969. godine, osnivanjem Radio Bora, jedino javno glasilo u gradu je bilo "Borski Kolektiv", čijim je osnivanjem 1. novembra 1947. godine otpočela javna i informativna delatnost u Boru. Preteča Javnog Preduzeća "Štampa, radio i film" Bor je "Borski Kolektiv" - osnovan kao organ sindikalne podružnice Saveza Rudara preduzeća Rudnici bakra i Topionice Bor 1. maja 1965. godine, promenio je ime u list "Kolektiv". Do kraja 1969. godine "Kolektiv" - je bio jedino javno glasilo u Boru, a tada je pokrenut Radio Bor (krajem 1969. godine), zatim "Borske novosti" marta 1973. godine, pa grupe za film, časopis "Bakar", "Razvitak" i istorijska istraživanja, TV dopisništvo i najzad, 1993. godine i lokalna a kasnije regionalna televizija. Javno Preduzeće "Štampa, radio i film" Bor je formirano 1989. godine Odlukom SO Bor do kada se nalazilo u sastavu RTB-a Bor.List "Kolektiv" kao glasilo je ostalo u okviru RTB-a Bor.

Od 2016.godine preduzeće se transformisali iz javnog u privatno preduzeće i posluje kao „Štampa, radio i film“ DOO Bor.

BOR-Opština Bor je raspisala konkurs o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.  Za te namene predvidela je pet miliona dinara, četiri miliona 950 hiljada za projekte i 50 hiljada dinara za organizaciju i učestvovanje na stručnim seminarima. Minimalan iznos po projektu je 200.000 dinara, maksimalan 750 hiljada, a sufinansiranje  može iznositi i do 80 odsto ukupne vrednosti projekta. Konkurs je otvoren do devetog, a opštinska uprava će do 30.avgusta doneti odluku o sufinansiranju projekta iz oblasti javnog informisanja. Projekti će se realizovati od prvog septembra do 30.novembra. Konkurs je objavljen na internet sajtu opštine Bor i u dnevnom listu „Srpski telegraf“.

BOR, SRBIJA-Posle dužeg zastoja u izradi medijske strategije i prekidanja tog procesa, u Srbiji je, krajem juna, formirana Radna grupa za izradu medijske strategije koju čini devet predstavnika novinarske profesije i uruženja i osam predstavnika države. U međuvremenu, na inicijativu Vlade Srbije formiran je i Tim za dijalog, sastavljen od medijskih i novinarskih udruženja i Koordinacionog tela za saradnju sa medijima, koji se prvi put sastao 13. jula. Radna grupa se i tokom leta sastaje dva puta nedeljno, ponedeljkom i četvrtkom. Dijalog medija i države trebalo bi da pruži puni doprinos izradi dokumenta koji bi uticao na razvoj javnog informisanja u narednih pet godina i da reši najvažniji problem najpre lokalnih medija, a to je finansiranje, kaže Nino Brajović, član Radne grupe za izradu strategije i generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, koji je boravio u Boru gde je razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave, lokalnih i regionalnih medija istočne Srbije.

“Atmosfera je dobra. Značajno je učešće ljudi iz struke u Radnoj grupi i to stvara dobre uslove da, kroz predloge koje uradimo i zahvaljujući ekspertima koji sa nama sarađuju, dobijemo dobar dokument koji će ići u javnu raspravu i na osnovu kojeg će se, naravno, kasnije menjati i zakoni. Ono na čemu ja i Udruženje novinara Srbije posebno insistiramo jeste da se obezbedi kvalitetno finansiranje lokalnih medija. Da to bude racionalno, da lokalne samouprave mogu da izdvajaju manje novca nego dok su bile vlasnici medija, ali da imaju obavezu, da postoji minimum budžetskih sredstava koji moraju godišnje da opredele za lokalne medije. Pri tome, UNS zagovara da se projektno sufinansiranje ubuduće organizuje tako da polovina novca ide za projekte, a polovina za informativne programe. Niko danas ne može da proizvodi informativni program i da finansira njegovu proizvodnju da građani danas vide šta se dešava u Boru, u Žagubici i okolini, a da to ne košta značajnog novca. Mislimo da je sasvim opravdano da se i taj deo novca kroz komisije daje direktno za informativni program, a ne za projekte. Projekti bi bili drugi segment. Mislim da dva odsto budžeta, koliko traži Udruženje novinara Srbije, jeste ozbiljan novac koji bi omogućio i razvoj medija, ali da je jedan odsto budžeta minimum ispod kojeg ne bi smeli ići jer onda ne bi smo imali nikakvu mogućnost da održimo lokalne medije”, rekao je Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i član Radne grupe za izradu Nacrta strateškog dokumenta o razvoju sistema javnog informisanja u Srbiji.

Prve procene bile su da se usvajanje teksta nove medijske strategije u Srbiji očekuje do kraja godine. S obzirom na to da su pregovori intenzivni i u toku, to bi trebalo da bude realno, naročito jer dokument odnosi na period od narednih pet godina u medijima koji bi sa raskrsnice trebalo da krenu u razvoj. To podrazumeva i zaštitu najvažnijeg, javnog interesa.

Svetski dan slobode medija

  • feb 24, 2019
  • Objavljeno u Mediji

“Novinari i mediji osvetljavaju lokalne i globalne izazove, pričaju priče koje se moraju ispričati. Njihove usluge javnosti su neprocenjive”, napisao je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš povodom 25. obeležavanja Svetskog dana slobode medija, a tom prilikom još jednom pozvao države i vlade da ojačaju slobodu medija i da zaštite novinare.

Prema godišnjem izveštaju Reportera bez granica, sloboda medija u Srbiji se smanjuje, pa je naša zemlja sada na 76. mestu u svetu, daleko iza Slovenije, na 32. mestu, Bosne i Hercegovine na 62, Hrvatske, na 69, a ispred Crne Gore, na 103. mestu.

Važnost osnovnih principa slobode medija svojim saopštenjem naglasilo je i ministarstvo kulture i informisanja, koje medijskim radnicima i novinarima čestitalo ovaj datum, uz poruku državnog sekretara Aleksandra Gajovića da je sloboda mišljenja i izražavanja u medijima i dalje jedno od najdragocenijih ljudskih prava, koje ostaje neotuđivo i da je posebno potrebno odati počast novinarima koji su se žrtvovali i žrtvuju širom sveta živote, slobodu ili ličnu dobrobit tražeći istinu i pravdu.

Novinarska udruženja i sindikati obratili su se javnosti još jednom ukazivanjem na na veoma težak položaj novinarske profesije i samih medija u Srbiji koji su, u najvećem broju, na rubu egzistencije. Simboličnu međunarodnu akciju „pet minuta gromoglasne tišine“ podržali su Nezavisno udruženje novinara Srbije i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“. Udruženje novinara Srbije je ovim povodom uputilo proglas u kojem zahteva da vlast uspostavi istinski dijalog s medijskom zajednicom radi završetka medijske strategije.

U proglasu se navodi da će prošlu godinu novinari pamtiti po incidentima, fizičkim i verbalnim napadima i pretnjama, ali i po blokadama računa velikim medijskim kućama, štamparijama i drastičnim zloupotrebama sistema projektnog sufinansiranja. Od države se traži, između ostalog, da u izradi strategije podrži rešenja kojima podstiče rad medija koji poštuju profesionalne i etičke standarde i socijalna prava novinara i medijskih radnika, a potom i da posebno bude razrađena strategija za opstanak i razvoj lokalnih medija, čiji je opstanak najviše doveden u pitanje. Od Vlade se traži da prihvati da se izmenama medijskog zakonodavstva osigura obaveza lokalnih samouprava (osim gradova sa više od 300 hiljada stanovnika) da izdvajaju najmanje dva odsto budžeta za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja, uključujući i informativne programe.

Zahteva se i da se na sud izvedu ubice novinara Milana Pantića i Dade Vujasinović i da se Specijalno tužilaštvo pozabavi slučajevima više od 40 medijskih radnika iz Srbije ubijenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Stanju medijskih sloboda svakako ne odgovaraju ni svetski “mejnstrim” trendovi, koji su u novinarstvo minulih godina naprečac uveli mnoge negativne pojave, počev od “lažnih vesti” koje su se mnogima i više isplatile od profesionalnog obavljanja posla, pa do prepoznavanja i etiketiranja pristrasnosti čak i u slučaju najznačajnijih svetskih medija, u kojima je i danas prepoznavanje interesa pre odrednice profesionalnog. Na stranu i to što sve veći broj istraživanja profesionalne orijentacije novinarstvo svrstava na ubedljivo začelje liste poželjnih zanimanja, kao usud koji preti da razruši i ono malo preostalih ideja o slobodi u profesiji koja traži visok nivo znanja i odgovornosti, a ne pruža satifakciju materijalnog, sve češće i društvenog prepoznavanja.