24. Feb 2019. Poslednja promena 3:47 PM, Feb 23, 2019

Kada god krenu da se sukobljavaju vlast i opozicija deblji kraj izvuku novinari. Kako se izveštava, da li je novinarstvo objektivno ili nije, da li su urednici politički poltroni ili profesionalci u svom poslu, uglavnom njihovim radom niko nije zadovoljan i to ništa više i ne čudi. Odavno smo svesni da ne možemo svima da udovoljimo i da nas svi vole. I ne treba da nas vole.Mi to ne tražimo. Želimo samo da radimo svoj posao u skladu sa strukom i onim što nas je delom obrazovanje, a delom iskustvo naučilo. A to što će uvek neko da nam nađe manu je stvar njegove lične percepcije. Ako nekoga želite da stavite u negativan kontekst uvek ćete tražiti nove argumente da potvrdite svoju tvrdnju i učvrstite predrasudu ne želeći da ulazite u to da li je to istina ili ne. I iako građani znaju da postoje lažne vesti i sa dozom sumnje prihvataju neke informacije uvek ostaje ono „gde ima dima, ima i vatre“ da čini lažne vesti interesantnim za prepričavanje i širenje dalje.  

Novinari su konstantno na udaru i vlasti i opozicije. Svi bi da radimo onako kako oni žele i svi pričaju o slobodnim medijima, a novinari danas sve nesigurniji pa i životno ugroženi. Opozicija konstantno populistički „oslobađa“ medije od vlasti, a novinari su sarađivali i sa jednima i sa drugima i u periodima kada su bili i vlast i opozicija. I svi se isto ponašaju i svi isto žele od medija kada su na vlasti, nema razlike, ali se sve zaboravlja i uvek se kao kreće od početka. Ali nisu novinari kratke pameti i ne zaboravljaju. U svakom sistemu uvek smo se borili da radimo profesinalno i iskreno, da se snađemo u nemogućem i ostanemo profesionalci. Nismo zaboravili vreme od pre desetak godina kada zbog jedne vesti mesecima ne primamo platu, kada odbijemo da emitujemo politički film stranke na vlasti pa opet mesecima ne primimo platu, kada su likvidari ŠRIF a radnike ostavljali bez posla, kada se protestovalo zbog privatizacije medija, niko se nije oglašavao i davao podršku, a sada im smeta privatizacija. Ali mi nismo političari, pa ne eksploatišemo svoje nedaće i nanetu štetu, ne hvatamo na patetiku i populizam. Nama glasovi ne trebaju. Ko želi i ceni program Televizije Bor neka gleda, ko ne želi to nije ništa obavezno. Isto kao i kada kupujete robu, kupujete ono što vam se sviđa. Niko nama pare ne daje već plaća usluge, i otvoreni smo prema svima. Ali bolje je pričati i napadati kako Televizija Bor nema neki program a ne uzeti u obzir važnu činjenicu da je ovo privatno preduzeće i kao i svako drugo živi od prodaje svoje robe i usluga. Opozicija nikada nije došla da zatraži plaćeni termin i da govori o svojim političkim idejama, ali će uvek reći da su im vrata zatvorena, a nisu ni pokucali. Hteli bi da to bude džabe. A ima li danas išta džabe?

Novinari su danas predstavljeni kao treća politička opcija - vlast, opozicija, novinari. Novinarima se pale kuće, direktorima se preti pištoljima, urednici se linčuju na društvenim mrežama, a svi govore o slobodnom novinarstvu. Je li to put za oslobađanje medija?

Sva četiri takozvana „građanska“ protesta u Boru su ispraćena i emitovana u Stranačkoj hronici Televizije Bor. Zašto u Stranačkoj? Zato što iza protesta stoje stranke udružene u Savez za Srbiju. Jel se traži istina? To je istina. Govornici na skupovima članovi su pokreta i udruženja koji su javno ušli u Savez za Srbiju. Ako je uređivačka politika Televizije Bor takva onda politički sadržaji idu u Stranačku hroniku. Nisu novinari krivi što je data vest sa pokrivanjem, a ne prilog za prva dva protesta, jer se okupljenima niko nije obratio. Ne može da se meri vreme izveštavanja sa protesta i da se očekuje od novinara da piše naširoko ako nema podataka, a podatke daju organizatori, koji to nisu želeli. Ispraćen je i protest u Majdanpeku. Ali, ko ne želi da prati program, on će uvek u skladu sa predrasudama da vređa i unižava naše urednike i novinare. Na svaku prozivku upućenu novinarima u Boru, i građani i kolege i političari očekuju da reaguje Televizija Bor, da se u svakoj negativnoj konstataciji prepoznaju samo novinari Televizije Bor. Znamo da imamo najviše uticaja i da smo zbog toga uvek na udaru kritika. Niko se ne bavi drugim novinarima u Boru od kojih jedni ostrašćeno pišu protiv vlasti, drugi pišu hvalospeve i o jednima i o drugima, bez mere. Novinari Televizije Bor ne hvale i ne veličaju političare, niti ih omalovažavaju i unižavaju. Svima smo dostupni i otvoreni, ali neki ne žele da sarađu sa nama, verovatno da ne bi poljuljali program svog političkog delovanja jer kada nema o čemu da se polemiše, neiscrpna tema je uvek Televizija Bor.

Kaže se da reč može da ubije. I zaista može. Ovoliko mržnje, najnižih uvreda i prozivki koje svakodnevno doživljava naša medisjka kuća a i mi lično, treba izdržati. I zato, molimo vas, nemojte nas na ovakav način „oslobađati“.

BOLJEVAC - Opštinsko veće u Boljevcu je na današnjoj sednici usvojilo novi predlog Statuta opštine Boljevac, usklađen sa zakonskim odredbama i uz saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Usvojen je i predlog odluke o mreži javnih osnovnih škola sa elaboratom, kojim je predviđeno postojanje tri osnovne škole na području opštine - u Boljevcu, Sumrakovcu i Podgorcu.

Na sednici Veća su donete odluke i o raspisivanju konkursa za sufinansiranje udruženja građana, sportskih organizacija i medija. Ukupna sredstva za sufinansiranje projekata udruženja građana i nevladinih organizacija u 2019. godini iznose milion i po dinara, a za sufinansiranje medijskih projekata radi ostvarivanja javnog interesa za građane opštine Boljevac, predviđena je suma od dva miliona dinara. Sportske organizacije će raspolagati sumom od 14 miliona dinara.

Članovi Veča su doneli i odluku o povlašćenoj vožnji, koja predviđa besplatno korišćenje lokalnog autobuskog prevoza za sve penzionere, nezaposlena lica, korisnike novčane socijalne pomoći i poljoprivredne proizvođače i članove njihovih domaćinstava, koji nemaju drugi osnov osiguranja.

Svetski dan televizije

  • feb 24, 2019
  • Objavljeno u Mediji

Danas se obeležava Svetski dan televizije. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. novembar za Svetski dan televizije Rezolucijom od 17. decembra 1996. godine, zbog činjenice da je televizija glavni instrument u informisanju i uticaju na javno mnjenje, olakšava društvenu i kulturnu komunikaciju i podstiče saradnju i partnerstvo u svetu. Danas je televizija, kao preteča svih naknadnih usavršavanja elektronskih medija, i dalje važno sredstvo informacija o životu na planeti, onom iz prošlosti, iz sadašnjosti i s pogledom u budućnost.

Televizijske vesti su proizvod potvrđen od strane profesionalaca, jer je i danas najpopularnija platforma za vesti, kulturu, obrazovanje, sport i zabavu. Televizijske emisije, događaji koji se prenose uživo i novosti pokreću teme i razgovore, vezuju ljude i pokreću reakcije na društvenim mrežama.

BOR-Opština Bor je raspisala konkurs o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.  Za te namene predvidela je pet miliona dinara, četiri miliona 950 hiljada za projekte i 50 hiljada dinara za organizaciju i učestvovanje na stručnim seminarima. Minimalan iznos po projektu je 200.000 dinara, maksimalan 750 hiljada, a sufinansiranje  može iznositi i do 80 odsto ukupne vrednosti projekta. Konkurs je otvoren do devetog, a opštinska uprava će do 30.avgusta doneti odluku o sufinansiranju projekta iz oblasti javnog informisanja. Projekti će se realizovati od prvog septembra do 30.novembra. Konkurs je objavljen na internet sajtu opštine Bor i u dnevnom listu „Srpski telegraf“.

BOR, SRBIJA-Posle dužeg zastoja u izradi medijske strategije i prekidanja tog procesa, u Srbiji je, krajem juna, formirana Radna grupa za izradu medijske strategije koju čini devet predstavnika novinarske profesije i uruženja i osam predstavnika države. U međuvremenu, na inicijativu Vlade Srbije formiran je i Tim za dijalog, sastavljen od medijskih i novinarskih udruženja i Koordinacionog tela za saradnju sa medijima, koji se prvi put sastao 13. jula. Radna grupa se i tokom leta sastaje dva puta nedeljno, ponedeljkom i četvrtkom. Dijalog medija i države trebalo bi da pruži puni doprinos izradi dokumenta koji bi uticao na razvoj javnog informisanja u narednih pet godina i da reši najvažniji problem najpre lokalnih medija, a to je finansiranje, kaže Nino Brajović, član Radne grupe za izradu strategije i generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, koji je boravio u Boru gde je razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave, lokalnih i regionalnih medija istočne Srbije.

“Atmosfera je dobra. Značajno je učešće ljudi iz struke u Radnoj grupi i to stvara dobre uslove da, kroz predloge koje uradimo i zahvaljujući ekspertima koji sa nama sarađuju, dobijemo dobar dokument koji će ići u javnu raspravu i na osnovu kojeg će se, naravno, kasnije menjati i zakoni. Ono na čemu ja i Udruženje novinara Srbije posebno insistiramo jeste da se obezbedi kvalitetno finansiranje lokalnih medija. Da to bude racionalno, da lokalne samouprave mogu da izdvajaju manje novca nego dok su bile vlasnici medija, ali da imaju obavezu, da postoji minimum budžetskih sredstava koji moraju godišnje da opredele za lokalne medije. Pri tome, UNS zagovara da se projektno sufinansiranje ubuduće organizuje tako da polovina novca ide za projekte, a polovina za informativne programe. Niko danas ne može da proizvodi informativni program i da finansira njegovu proizvodnju da građani danas vide šta se dešava u Boru, u Žagubici i okolini, a da to ne košta značajnog novca. Mislimo da je sasvim opravdano da se i taj deo novca kroz komisije daje direktno za informativni program, a ne za projekte. Projekti bi bili drugi segment. Mislim da dva odsto budžeta, koliko traži Udruženje novinara Srbije, jeste ozbiljan novac koji bi omogućio i razvoj medija, ali da je jedan odsto budžeta minimum ispod kojeg ne bi smeli ići jer onda ne bi smo imali nikakvu mogućnost da održimo lokalne medije”, rekao je Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i član Radne grupe za izradu Nacrta strateškog dokumenta o razvoju sistema javnog informisanja u Srbiji.

Prve procene bile su da se usvajanje teksta nove medijske strategije u Srbiji očekuje do kraja godine. S obzirom na to da su pregovori intenzivni i u toku, to bi trebalo da bude realno, naročito jer dokument odnosi na period od narednih pet godina u medijima koji bi sa raskrsnice trebalo da krenu u razvoj. To podrazumeva i zaštitu najvažnijeg, javnog interesa.