19. Jul 2018. Poslednja promena 2:56 PM, Jul 19, 2018

U kneževini Srbiji, 1840. godine,  za školsku slavu je proglašen Savindan, u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva Svetog Savu, oca srpske državotvornosti, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske diplomatije, književnosti i zakonodavstva. Ne treba zaboraviti da je, pored svih tih zadužbina, Sveti Sava  za života postavio i temelje naučne medicine, kaže dr Petar Paunović učitelj zdravlja.

"On je uvideo rano da postoje Medicinski fakulteti u Sijeni, u Monpeljeu, Carigradu, i tako je došao na ideju da skupi sve te medicinske ideje koje su se bazirale na Hipokratovim i Aristotelovim  izučavanjima medicine i postupcima u lečenju. Sve te spise doneo je u Srbiju kako bi omogućio narodu da zdravije i bolje živi. Međutim, Savi su nedostajale institucije i drugi učeni ljudi da bi sve to mogao da sprovede u delo. Zato on obnavlja manastir Hilandar na Svetoj Gori i tamo osniva prvu bolnicu, a to isto je učinio i izgradnjom manastira Studenica. Znači, Hilandar i Studenica postaju Medicinski fakulteti u srednjem veku. Tako je Sveti Sava dao mogućnost sveštenicima odnosno kaluđerima koji su se za to interesovali da izučavaju te medicinske spise i tako postanu neka vrsta lekara koji idu u narod i "sudaraju" se sa narodnom medicinom, vračarama, sa magijom kojima su ljudi u to doba pribegavali kako bi se izlečili. Tako je Sveti Sava mnogo dobrog učinio za naučnu medicinu i unapredio zdravlje svog naroda", kaže prim. dr Petar Paunović učitelj zdravlja.

Sa svojim mnogobrojnim učenicima u Hilandaru i Studenici, preveo je mnoga klasična medicinska dela. Naši ljudi na taj način već u XII veku upoznaju dela velikog Hipokrata i Dioskorida, a zatim Galena, Avicena i drugih medikofarmaceutskih pisaca. Osnivač prvih srpskih bolnica, u Hilandaru 1191. i u Studenici 1208. bio je Sveti Sava. Za obe ove medicinske ustanove napisao je i tipike, propise o uređenju i radu bolnica. Sa svojih putovanja po Aziji i Africi Sveti Sava je doneo i razne egzotične lekove iz dalekih zemalja, medikamente dotle nepoznate u našim krajevima. Sveti Sava je svojim životom i delom postavio temelje moderne medicine, a bilo bi veoma korisno kada bi svake godine na Savindan mogli da se pohvalimo novim korakom u razvoju medicine i brige o zdravlju, kaže prim. dr Petar Paunović, učitelj zdravlja.

Narodni običaji na Božić

  • jul 19, 2018
  • Objavljeno u Kultura

BOR - Badnji dan i Božić su, među verskim praznicima, najbogatiji narodnim običajima.

U pravoslavne domove na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post.

Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem.

Kod Vlaha običaji o Božiću su nešto drugačiji nego kod Srba. Večera koja počinje na Badnje veče produžava se i tokom Božića, položajnik ne dolazi u kuću, a uz česnicu obavezno se priprema tradicionalno jelo borond.

U vezi sa Božićem postoje brojni, ali u ponečemu i različiti običaji. Međutim, pozdravljanje na ovaj praznik je svuda isto: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

 

 

 

Narodni običaji za Uskrs

  • jul 19, 2018
  • Objavljeno u Kultura

BOR - Prema narodnim običajima, veliki petak, dan kada je na Golgoti razapet Isus Hrist, je najtužniji dan, kada se u ponoć zemlja zatrese, a svemir na trenutak stane, žaleći za Hristom, kaže etnolog Suzana Mijić

Ovo je ujedno dan kada pravoslavni vernici strogo poste, a u narodu je bio običaj da se celog dana ništa ne jede, samo se pije voda, dan kada se ne veseli i ne peva i ne radi ništa niti od kućanskih, niti od poslova u polju.  Posebno je bilo zabranjeno raditi sa ekserima, iglama ili bilo čime što bi podsećalo na hristove rane. Jedini posao koji je dozvoljen je farbanje i ukrašavanje uskršnjih jaja.

Za sam dan Vaskrsa, nije vezano mnogo narodnih običaja, pre svega zbog toga što je ovaj praznik pomičan i po Gregorijanskom kalendaru može da bude obeležen od četvrtog aprila do osmog maja. Dan kada je Hristos pobedio smrt, u narodu se obeležava pesmom, igrom i druženjem, kaže Suzana Mijić.