26. Mar 2019. Poslednja promena 4:20 PM, Mar 25, 2019

Kada god krenu da se sukobljavaju vlast i opozicija deblji kraj izvuku novinari. Kako se izveštava, da li je novinarstvo objektivno ili nije, da li su urednici politički poltroni ili profesionalci u svom poslu, uglavnom njihovim radom niko nije zadovoljan i to ništa više i ne čudi. Odavno smo svesni da ne možemo svima da udovoljimo i da nas svi vole. I ne treba da nas vole.Mi to ne tražimo. Želimo samo da radimo svoj posao u skladu sa strukom i onim što nas je delom obrazovanje, a delom iskustvo naučilo. A to što će uvek neko da nam nađe manu je stvar njegove lične percepcije. Ako nekoga želite da stavite u negativan kontekst uvek ćete tražiti nove argumente da potvrdite svoju tvrdnju i učvrstite predrasudu ne želeći da ulazite u to da li je to istina ili ne. I iako građani znaju da postoje lažne vesti i sa dozom sumnje prihvataju neke informacije uvek ostaje ono „gde ima dima, ima i vatre“ da čini lažne vesti interesantnim za prepričavanje i širenje dalje.  

Novinari su konstantno na udaru i vlasti i opozicije. Svi bi da radimo onako kako oni žele i svi pričaju o slobodnim medijima, a novinari danas sve nesigurniji pa i životno ugroženi. Opozicija konstantno populistički „oslobađa“ medije od vlasti, a novinari su sarađivali i sa jednima i sa drugima i u periodima kada su bili i vlast i opozicija. I svi se isto ponašaju i svi isto žele od medija kada su na vlasti, nema razlike, ali se sve zaboravlja i uvek se kao kreće od početka. Ali nisu novinari kratke pameti i ne zaboravljaju. U svakom sistemu uvek smo se borili da radimo profesinalno i iskreno, da se snađemo u nemogućem i ostanemo profesionalci. Nismo zaboravili vreme od pre desetak godina kada zbog jedne vesti mesecima ne primamo platu, kada odbijemo da emitujemo politički film stranke na vlasti pa opet mesecima ne primimo platu, kada su likvidari ŠRIF a radnike ostavljali bez posla, kada se protestovalo zbog privatizacije medija, niko se nije oglašavao i davao podršku, a sada im smeta privatizacija. Ali mi nismo političari, pa ne eksploatišemo svoje nedaće i nanetu štetu, ne hvatamo na patetiku i populizam. Nama glasovi ne trebaju. Ko želi i ceni program Televizije Bor neka gleda, ko ne želi to nije ništa obavezno. Isto kao i kada kupujete robu, kupujete ono što vam se sviđa. Niko nama pare ne daje već plaća usluge, i otvoreni smo prema svima. Ali bolje je pričati i napadati kako Televizija Bor nema neki program a ne uzeti u obzir važnu činjenicu da je ovo privatno preduzeće i kao i svako drugo živi od prodaje svoje robe i usluga. Opozicija nikada nije došla da zatraži plaćeni termin i da govori o svojim političkim idejama, ali će uvek reći da su im vrata zatvorena, a nisu ni pokucali. Hteli bi da to bude džabe. A ima li danas išta džabe?

Novinari su danas predstavljeni kao treća politička opcija - vlast, opozicija, novinari. Novinarima se pale kuće, direktorima se preti pištoljima, urednici se linčuju na društvenim mrežama, a svi govore o slobodnom novinarstvu. Je li to put za oslobađanje medija?

Sva četiri takozvana „građanska“ protesta u Boru su ispraćena i emitovana u Stranačkoj hronici Televizije Bor. Zašto u Stranačkoj? Zato što iza protesta stoje stranke udružene u Savez za Srbiju. Jel se traži istina? To je istina. Govornici na skupovima članovi su pokreta i udruženja koji su javno ušli u Savez za Srbiju. Ako je uređivačka politika Televizije Bor takva onda politički sadržaji idu u Stranačku hroniku. Nisu novinari krivi što je data vest sa pokrivanjem, a ne prilog za prva dva protesta, jer se okupljenima niko nije obratio. Ne može da se meri vreme izveštavanja sa protesta i da se očekuje od novinara da piše naširoko ako nema podataka, a podatke daju organizatori, koji to nisu želeli. Ispraćen je i protest u Majdanpeku. Ali, ko ne želi da prati program, on će uvek u skladu sa predrasudama da vređa i unižava naše urednike i novinare. Na svaku prozivku upućenu novinarima u Boru, i građani i kolege i političari očekuju da reaguje Televizija Bor, da se u svakoj negativnoj konstataciji prepoznaju samo novinari Televizije Bor. Znamo da imamo najviše uticaja i da smo zbog toga uvek na udaru kritika. Niko se ne bavi drugim novinarima u Boru od kojih jedni ostrašćeno pišu protiv vlasti, drugi pišu hvalospeve i o jednima i o drugima, bez mere. Novinari Televizije Bor ne hvale i ne veličaju političare, niti ih omalovažavaju i unižavaju. Svima smo dostupni i otvoreni, ali neki ne žele da sarađu sa nama, verovatno da ne bi poljuljali program svog političkog delovanja jer kada nema o čemu da se polemiše, neiscrpna tema je uvek Televizija Bor.

Kaže se da reč može da ubije. I zaista može. Ovoliko mržnje, najnižih uvreda i prozivki koje svakodnevno doživljava naša medisjka kuća a i mi lično, treba izdržati. I zato, molimo vas, nemojte nas na ovakav način „oslobađati“.

Četvrt veka rada Televizije Bor

  • mar 26, 2019
  • Objavljeno u Mediji

BOR –Televizijski studio otvoren je 1988. godine, a Televizija Bor je počela da emituje program 10. maja 1993. godine, kao prva televizijska kuća u Timočkoj krajini. Iako su na medijskoj sceni istočne Srbije, u toku dve i po decenije nastali, razvijali se, nažalost i nestali mnogi mediji, Regionalna televizija Bor, uz brojne turbulencije i burne periode koji su vodili i ka njenom gašenju, opstala je i ostala najprofesionalniji i najpouzdaniji hroničar Bora i istočne Srbije.

Želim da iskoristim priliku da čestitam dan Televizije Bor sadašnjim i bivšim radnicima. Mnogo toga je iza nas, mnogo toga nam predstoji. U ovom turbulentnom vremenu kada ni država nema jasnu strategiju kako će se razvijati mediji, vrlo je teško istrajavati punih 25 godina. Imali smo razne izazove, pred nama su brojni zadaci, naišli smo i na dosta nerazumevanja i saplitanja od strane kolega, pa čak i podmetanja u cilju da se naša medijska kuća diskridituje. Hteo bih da istaknem da teza koja se od privatizacije firme već godinama provlači, a po kojoj se mi većinski finansiramo iz budžeta Opštine Bor, kroz javne nabavke, konkurse i druge usluge, nije istinita. Podatak do kojeg sam juče došao upoređivanjem sa podacima iz opštine Bor, za poslednje dve godine od kada smo privatizovani, jeste da 28 odsto ukupnih prihoda TV Bor ide iz Opštine Bor, što je manje od jedne trećine. Tako da teza da smo mi miljenici svake vlasti, kao i da TV Bor ne bi opstala bez budžeta Opštine Bor, nije tačna. Mi imamo dobru saradnju sa predstavnicima opštine Bor i ja im zahvaljujem na tome. Odlučujuć je naš napor da ova medijska kuća opstaje, ali je ovo još jedan pokazatelj da i naše marketinške usluge, konkursno sufinansiranje preko ministarstva i lokalnih samouprava daje rezultate i da je ovo jedan održiv medij koji je mnogo manje zavisniji od Opštine Bor, nego što je to bio kao javno preduzeće“, istakao je Vladan Novović, direktor „Štampa, radio i film“ d.o.o Bor.

U vremenu kada su se ekrani mnogih medijskih kuća zacrneli, a opstanak nekolicine preživelih medija doveden u pitanje, značaj i potrebu postojanja lokalnih i regionalnih emitera prepoznali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, ali i najbrojnija medijska udruženja koja pružaju podršku menadžmentu i zaposlenima, da održe rad ove medijske kuće.

Ja bih danas pre svega da čestitam vama i vašim gledaocima veliki jubilej - 25 godina postojanja i rada TV Bor. Ja se sećam kada je počela da radi Radio televizija Bor. Ona je jedina gradska i regionalna televizija koje je nastala van sistema RTS-a, jer u vreme kada je RTS otvarao dopisništva širom Srbije, RTS bi se postarao za postavljanje studija i  obuku kadrova a ostale stvari bi išle o trošku lokalne samouprave. Bor je bio izuzetak jer je gospodin Terzić, tadašnji direktor želeo da ima jednu samostalnu i nezavisnu gradsku televiziju i Bor je u tome uspeo do današnjih dana. To je dobra stvar i dobar osnov da se Televizija Bor u ovim teškim uslovima razvija i opstaje na tržištu, naravno nuđenjem raznih i novih usluga kroz portal, kroz Radio koji ima, Televiziju i televizijsku produkciju, i to je ono na čemu treba raditi. Naravno za sve je to potreban novac, kojeg je nažalost sve manje, ali mi ćemo se truditi da kroz komisije za projektno sufinansiranje prepoznamo upravo one projekte koji imaju održivost i koji mogu da obezbede održiv razvoj medijskih kuća koje zaista služe informisanju građana na svojoj teritoriji", istakao je  Nino Brajović, sekretar UNS-a.

A gde se danas na medijskoj sceni nalaze televizije? Uz borbu za opstanak na komercijalnom medijskom tržištu, projektnim apliciranjem na konkurse koji su zamenili suštinsko programsko finansiranje, današnji život televizije oslikava i svakodnevna borba profesionalnih medijskih radnika, da se uprkos opčinjenosti jednog dela javnosti svime što je sve samo nije novinarstvo, ipak poštuje Kodeks novinara Srbije i sačuva istinita i proverena novinarska reč. Upravo ove vrednosti i principe profesionalnog informisanja javnosti, Televizija Bor uspešno proklamuje već četvrt veka.

 

 

BOR- Da je pravo na kvalitetno informisanje i na lokalnom nivou od vitalne važnosti za funkcionisanje društva, delom dokazuje i veliko interesovanje Borana za javnu debatu „Kakve lokalne medije želiš“ u Narodnoj biblioteci, u organizaciji Fondacije „Slavko Ćuruvija“. U sagledavanje aktuelne situacije i problema lokalnih medija uključili su se gotovo svi borski medijski poslenici, predstavnici lokalne samouprave i ustanova, kao i zainteresovani građani. Osim stručne analize koju su pripremili učesnici debate, razvila se i dinamična diskusija o mogućim zaključcima i preporukama za unapređenje medijske scene. Analize, kritike i odgovore sa ove debate Fondacija „Slavko Ćuruvija“ koristiće za izradu sopstvenog predloga preporuka kojima namerava da doprinese usvajanju nove medijske strategije u Srbiji. Borski doprinos tome ocenjuje veoma pozitivno:

„Imate sistemski nivo na kome su sve lokalne sredine u Srbiji iste. Situacija je svuda podjednako obeshrabrujuća. Ali, onda pogledate da u svakom od tih gradova, zaista u svakom od gradova u Srbiji u kojima sam ikada u životu bio, postoje sjajni ljudi koji rade fantastičan posao. Iz čistog entuzijazma, pomeraju granice mogućeg. I to sam zaista svuda video. U te ljude i mi, kao fondacija, verujemo. Mislim da ta promena jeste moguća. Čak i kada izgleda da izlaza nema, nekim spletom okolnosti, nešto se uvek može promeniti“, rekao je Ilir Gaši, programski direktor Fondacije „Slavko Ćuruvija“.

Za otvorenost koju je pokazala prema kritičkom sagledavanju medijskih problema pohvaljena je borska lokalna samouprava, koja je sa debate pozvana da pomogne opstanku novinarstva u situaciji u kojoj je lokalno medijsko tržište siromašno i nema dovoljno izvora finansiranja.

„Mislim da najviše borsko novinarstvo i medije u Boru tišti sistemsko finansiranje medija. To je evidentno i tu naročito mislim na medije poput portala ili štampanih medija, i tu je negde i nešto što je i naša obaveza kao lokalne samouprave, da obezbedi sistemski način opstanka medija ili finansiranja medija. Danas je teško biti medijski radnik iz razloga što je malo tržište, a i to malo tržište je ograničeno finansijskim sredstvima. Mislim da je to obaveza Opštine Bor, da kroz projektno finansiranje, ali i kompletna privreda i sami mediji promene način shvatanja i način informisanja. Razgovarajući sa ljudima iz medija, dobio sam informaciju i da pojedine medijske kuće sa teritorije istočne Srbije bez finansiranja od strane lokalnih samouprava veoma dobro posluju i funkcionišu, tako što prodaju materijale velikim medijskim kućama, prave reklame i tako dalje, bave se nekim poslom koji, nažalost, možda i nije praksa na teritoriji opštine Bor, ali jeste prostor da se ostvari mogućnost za finansiranje medija“, rekao je predsednik Opštine Bor Aleksandar Milikić.

Osim javne debate, predstavnici Fondacije “Slavko Ćuruvija” prethodno su u Boru, kao i u još sedam gradova Srbije, obavili istraživanje i formulisali deo zaključaka u razgovoru sa predstavnicima medija, civilnog društva i lokalne samouprave. Finansijsku podršku organizovanju serije razgovora i javnih tribina pružila je Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj.

SRBIJA - Povodom Svetskog dana slobode medija Udruženje novinara Srbije je pozvalo novinare i medijske radnike da sutra od 11 časova i 55 minuta do 12 sati prekinu program u elektronskim medijima, i da objave Proglas u kojem se navodi da je sloboda medija u Srbiji ugrožena i da novinari nikada nisu bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima. U Proglasu UNS-a između ostalog je navedeno da su u godini za nama, vlast, ali i opozicija, demonstrirali bahat odnos prema novinarima i medijima, da su urednici ekspresno smenjivani ili nezakonito otpuštani, a novinari diskriminisani zbog uređivačke politike svojih redakcija. "Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu, što za posledicu ima siromašenje medija, njihovu zavisnost od centara moći, tabloidizaciju, pad etičkih standarda, autocenzuru i visok nivo klijentelizma". Zato, Udruženje novinara Srbije u Proglasu zahteva da vlada pokrene izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja i da za te namene lokalne samouprave, osim velikih gradova, izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta, a da kao garancija za izvršenje te obaveze treba da budu predviđene i kazne za funkcionere lokalne samouprave, navodi se između ostalog u Proglasu Udruženja novinara Srbije.

Dan novinara Srbije

SRBIJA - Novinari Srbije danas obeležavaju svoj dan. Dan novinara ustanovilo je Udruženje novinara Srbije 2001. godine, na dan izlaska prvih novina na srpskom jeziku. Srpske dnevne novine objavljene su u Beču 27. marta 1791. godine. Iako su se zvale dnevne, izlazile su dva puta nedeljno u naredne dve godine od pokretanja. Izdavači prvih novina na srpskom jeziku bili su Grci, braća Publije i Georgije Markides Puljo.