26. Apr 2019. Poslednja promena 3:04 PM, Apr 25, 2019

BOR - Direktor preduzeća „Štampa, radio i film“ Vladan Novović napadnut je u jednom ugostiteljskom objektu od strane bivšeg radnika preduzeća i nekadašnjeg urednika Televizije i Radio Bora, a sada rukovodioca poslovnice Đenerali osiguranja u Boru, Zorana Maksića.Maksić je nakon verbalnih prozivki, pretnji i vređanja, između ostalog i zbog načina na koji Televizija Bor izveštava o protestima, u jednom trenutku otišao po pištolj koji je doneo u objekat i stavio na sto. Izrevoltiran što direktor televizije nije odgovarao na prozivke, počeo je da mu preti pištoljem. Brzom intervencijom pripadnika Policijske uprave u Boru, Zoran Maksić je razoružan i određen mu je pritvor, a prilikom preteresa je utvrđeno da je pištolj bio napunjen. Inače, utvrđeno je i da Zoran Maksić nije imao dozvolu za držanje i nošenje vatrenog oružja.

Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, preduzeće „Štampa, radio i film“ d.o.o. od jula realizuje projekat „Francusko kulturno nasleđe u rudarskom gradu“, u nameri da ukažemo na vrednost zaostavštine sa više aspekata, a u skladu sa obeležavanjem Evropske godine kulturnog nasleđa. Neke građevine s početka 20.veka, i danas su u upotrebi, ali nema zaštićenih, te su prepuštene „zubu vremena“. Tako je, na primer, angažovanjem Francuskog društva borskih rudnika izgrađen i prvi pravoslavni hram u Boru, o čemu govori i najnoviji tekst u novinama „Oko istoka“ koji izdaje „Štampa, radio i film“ d.o.o.  

BOR - Nedugo pošto je u Boru iskopana prva ruda, a samim tim počela i ozbiljna eksploatacija rude 1903. godine, Francusko društvo borskih rudnika nastojalo je da obogati društveni i kulturni život ljudi i radnika u tadašnjem malom rudarskom gradu. Imali su tolerantan odnos i izuzetno razumevanje za verske potrebe stanovništva.

 „Otvaranje rudnika i doseljavanje pravoslavnih hrišćana na teritoriju današnjeg grada Bora, pratio je, zasigurno, i verski život. Kako su se doselili, s obzirom na to da su pretpostavili da je većina bila pravoslavne veroispovesti, tako se pojavio zadatak, da se za njihove bogoslužbene potrebe sagradi hram, crkva. I tada, početkom 20. veka, do 1910. godine, napravljen je hram, koji je kasnije preseljen, razidan i ponovo sazidan u selu Brestovac. Taj prvobitni hram, po podacima koji su nama dostupni i poznati, bio je negde na ivici ili na samom današnjem Površinskom kopu. Kasnije je, samo iz razgloga što se rudnik širio, bilo neizbežno izmestiti crkvu, što je i učinjeno. Posle toga, javila se ideja da se sagradi novi hram, a kada je i ta ideja sazrela, sagrađen je današnji, borski hram, koji je posvećen Svetom Đorđu. Ktitor tog hrama jeste poznati inženjer Đorđe Vajfert. Hram je osvećen 1940. godine, na dan Svetog Prokopija, 21. jula“, govori o vremenu kada je izgrađen prvi, a potom i drugi pravoslavni hram u Boru, Radoje Mijović, starešina pravoslavnog hrama „Sveti Đorđe“ u Boru.

Pored građevina, prepoznatljivog stila graditeljstva i zalaganja da Bor živi život jednog urbanog naselja, o postojanju i delovanju FDBR mnogo je pisanih reči, a spomen ploča i ktitorska ploča, koje se nalaze u novosagrađenom pravoslavnom hramu „Sveti Đorđe“ jasno svedoče u prilog činjenici da se Bor razvijao u krilu francuske kulture. Hram je idejno rešenje ruskog arhitekte, inženjera Andreja Klepinjina, a sveukupnu izgradnju i opremanje finansiralo je Francusko društvo borskih rudnika.

 „Interesantno je da su u periodu izgradnje Bora, u periodu između dva svetska rata, angažovani stručnjaci, inženjeri, ne samo u rudniku, nego i u izgradnji urbanog naselja, bili Francuzi i Rusi. Naravno, Rusi su mahom bili emigranti koji su posle Oktobarske revolucije stigli  u naše karjeve, dakle veoma obrazovani ljudi, različitih struka, a  jedan od njih je bio arhitekta Andrej Klepinjin, čuveni ruski arhitekta. Zanimljivo je da je Klepinjin bio jako crkven čovek, a prema podacima, njegov sin Dimitrije Klepinjin je postao sveštenik u ruskoj zagraničnoj crkvi, ali je mučenički postradao u logoru za vreme Drugog svetskog rata, u Parizu. Gestapo je otkrio njegov zaštitnički stav prema Jevrejima, koje je spasavao od pogroma, a zvanično u ruskoj crkvi proglašen je sveštenomučenikom“, govori Saša Stepanović, arhijerejski namesnik borsko – porečki.

Francusko društvo borskih rudnika je bilo preduzeće evropskog nivoa, pa čak i svetskog. Stvarala se zdrava klima, razvijao preduzetnički duh, modernizovala proizvodnja i opismenjavalo stanovništvo, stvarao se profesionalizam i vrlo visok nivo organizacije posla, ali i društva u celini, koja se, prema procenama, zadržala do 60-tih godina prošlog veka.

 

 

Čije su prostorije ŠRIF-a

BOR - Jedno od odborničkih pitanja koje je postavljano na jučerašnjoj sednici Skupštine Grada Bora, odnosilo se na to ko je vlasnik prostorija u kojima radi Radio televizija Bor, da li se, s obzirom na to da je "ŠRIF" od sredine 2016. godine privatna medijska kuća plaća zakup prostorija i da li je opravdano devet miliona dinara sredstva koja su dobijena 2015. od opštine Bora.

Prema rečima Vladana Novovića, direktora Radio televizije Bor, procene kapitala koje su rađene 1998 i 1999. godine i neposredno pre privatizacije tadašnjeg Javnog preduzeća "ŠRIF" pokazale su da je ova medijska kuća vlasnik prostorija. Dobijeno je i zvanično mišljenje Republičke službe za katastar nepokretnosti da "ŠRIF" ima pravo da uknjiži prostorije u kojima se nalazi kao svoje vlasništvo.

"Da ne bi neko razmišljao o tome da mi kao privatna kuća otimamo imovinu koja je građena iz samodoprinosa naših očeva i da ćemo je kasnije prodati, ponudili smo lokalnoj samoupravi mogućnost da se prostorije uknjiže na Grad Bor, a da "ŠRIF" dobije trajno pravo korišćenja bez naknade." - naglasio je Vladan Novović i dodao da se porez na imovinu redovno plaća i da on na godišnjem nivou iznosi približno 450 hiljada dinara i dodao da su sredstva iz 2015 opravdana i da je za to dobijeno i pozitivno mišljenje nadležnog ministarstva i strukovnih udruženja, a eventualne zloupotrebe je kontrolisala i nadležna služba i nisu nađene nikakve zamerke.

BOR - Na pet konkursa za sufinansiranje projekata za proizvodnju medijskih sadržaja Ministarstva kulture i informisanja za televizije, radio stanice, štampane medije, javno informisanje osoba sa invaliditetom i nacionalnih manjina, od šest kojim je apliciralo, Ministarstvo je podržalo pet projekata preduzeća „Štampa, radio i film“ Bor.

Uz serijal televizijskih emisija „Objektivno“ o istraživanju nastanka dugova u više borskih preduzeća koja su prošla kroz proces privatizacije sufinansiranog sa 800 hiljada dinara, Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo je i novinski projekat preduzeća „Štampa, radio i film” o „Francuskom kulturnom nasleđu u rudarskom gradu“ za čiju realizaciju je izdvojeno 600 hiljada dinara. U okviru tekstova, koji će biti objavljeni u novinama „Oko istoka“ preduzeća Štampa, radio i film, građanima će biti dostupne informacije o ostavštini francuskog kulturnog nasleđa u Borskom okrugu, a ukazaće se i na neophodnost zaštite ovih spomenika kulture.

Među najkvalitetnijim medijskim sadržajima koje je resorno ministarstvo podržalo sa po pola miliona dinara, su i dva projekta Radio Bora: "Mladi za mlade –in i aut", kao i projekat „I ja sam dete sa ove planete“.

Projekat Radio Bora „Mladi za mlade –in i aut“, o prevenciji vršnjačkog nasilja, namenjen je mladima koji trpe nasilje i maloletnim licima sa problemima u ponašanju. Kako bi emisije bile prilagođene navedenoj ciljnoj grupi, medijske sadržaje kreiraće mladi novinari.

Projekat „I ja sam dete sa ove planete“ o inkluzivnom obrazovanju i unapređenju položaja dece sa invaliditetom u Opštini Bor biće realizovan kroz serijal radijskih emisija. Kako se navodi u obrazloženju Ministarstva tema projekta je od velikog značaja za unapređenje položaja dece sa invaliditetom, jer je projekat usklađen sa realnim poznavanjem problema lokalnog karaktera, a prisutan je i pozitivan uticaj na širu zajednicu.

Na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih nacionalnim manjinama u ovoj godini, Ministarstvo je sa 500 hiljada dinara podržalo i projekat Televizije Bor "Priče iz moga kraja - Povješć đin kotunu mjeu" namenjen životu, običajima, kulturi i tradiciji Vlaha koji žive u selima na teritoriji opštine Boljevac sa ciljem da se doprinese očuvanju vlaškog govora, ali i da se ova manjina približi većinskom stanovništvu jer će medijski sadržaj biti titlovan na srpski jezik. Ovaj projekat svojevrstan je nastavak prošlogodišnjeg projekta „Kroz naša sela“ koji je bio namenjen vlaškom življu na području opštine Bor.

Za pet konkursa Ministarstva ove godine vladalo je ogromno interesovanje medijskih kuća. U jakoj konkurenciji i velikom broju prijavljenih projekata, čak 1134, Ministarstvo kulture i informisanja ove godine nije podržalo 90, među kojima je i serijal emisija TV Bor „Znakovna hronika“, namenjen osobama sa senzornim invaliditetom.  Osim pet odobrenih projekata preduzeća Štampa, radio i film, koje će Ministarstvo sufinansirati sa 2,9 miliona dinara, sredstva u iznosu od 400 hiljada dinara odobrena su i za projekat Radio Komete klik „Ekološki megaherc“, dok ostali mediji iz borske opštine, za realizaciju predloženih projekata ove godine nisu dobili podršku resornog Ministarstva.

Četvrt veka rada Televizije Bor

  • apr 26, 2019
  • Objavljeno u Mediji

BOR –Televizijski studio otvoren je 1988. godine, a Televizija Bor je počela da emituje program 10. maja 1993. godine, kao prva televizijska kuća u Timočkoj krajini. Iako su na medijskoj sceni istočne Srbije, u toku dve i po decenije nastali, razvijali se, nažalost i nestali mnogi mediji, Regionalna televizija Bor, uz brojne turbulencije i burne periode koji su vodili i ka njenom gašenju, opstala je i ostala najprofesionalniji i najpouzdaniji hroničar Bora i istočne Srbije.

Želim da iskoristim priliku da čestitam dan Televizije Bor sadašnjim i bivšim radnicima. Mnogo toga je iza nas, mnogo toga nam predstoji. U ovom turbulentnom vremenu kada ni država nema jasnu strategiju kako će se razvijati mediji, vrlo je teško istrajavati punih 25 godina. Imali smo razne izazove, pred nama su brojni zadaci, naišli smo i na dosta nerazumevanja i saplitanja od strane kolega, pa čak i podmetanja u cilju da se naša medijska kuća diskridituje. Hteo bih da istaknem da teza koja se od privatizacije firme već godinama provlači, a po kojoj se mi većinski finansiramo iz budžeta Opštine Bor, kroz javne nabavke, konkurse i druge usluge, nije istinita. Podatak do kojeg sam juče došao upoređivanjem sa podacima iz opštine Bor, za poslednje dve godine od kada smo privatizovani, jeste da 28 odsto ukupnih prihoda TV Bor ide iz Opštine Bor, što je manje od jedne trećine. Tako da teza da smo mi miljenici svake vlasti, kao i da TV Bor ne bi opstala bez budžeta Opštine Bor, nije tačna. Mi imamo dobru saradnju sa predstavnicima opštine Bor i ja im zahvaljujem na tome. Odlučujuć je naš napor da ova medijska kuća opstaje, ali je ovo još jedan pokazatelj da i naše marketinške usluge, konkursno sufinansiranje preko ministarstva i lokalnih samouprava daje rezultate i da je ovo jedan održiv medij koji je mnogo manje zavisniji od Opštine Bor, nego što je to bio kao javno preduzeće“, istakao je Vladan Novović, direktor „Štampa, radio i film“ d.o.o Bor.

U vremenu kada su se ekrani mnogih medijskih kuća zacrneli, a opstanak nekolicine preživelih medija doveden u pitanje, značaj i potrebu postojanja lokalnih i regionalnih emitera prepoznali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, ali i najbrojnija medijska udruženja koja pružaju podršku menadžmentu i zaposlenima, da održe rad ove medijske kuće.

Ja bih danas pre svega da čestitam vama i vašim gledaocima veliki jubilej - 25 godina postojanja i rada TV Bor. Ja se sećam kada je počela da radi Radio televizija Bor. Ona je jedina gradska i regionalna televizija koje je nastala van sistema RTS-a, jer u vreme kada je RTS otvarao dopisništva širom Srbije, RTS bi se postarao za postavljanje studija i  obuku kadrova a ostale stvari bi išle o trošku lokalne samouprave. Bor je bio izuzetak jer je gospodin Terzić, tadašnji direktor želeo da ima jednu samostalnu i nezavisnu gradsku televiziju i Bor je u tome uspeo do današnjih dana. To je dobra stvar i dobar osnov da se Televizija Bor u ovim teškim uslovima razvija i opstaje na tržištu, naravno nuđenjem raznih i novih usluga kroz portal, kroz Radio koji ima, Televiziju i televizijsku produkciju, i to je ono na čemu treba raditi. Naravno za sve je to potreban novac, kojeg je nažalost sve manje, ali mi ćemo se truditi da kroz komisije za projektno sufinansiranje prepoznamo upravo one projekte koji imaju održivost i koji mogu da obezbede održiv razvoj medijskih kuća koje zaista služe informisanju građana na svojoj teritoriji", istakao je  Nino Brajović, sekretar UNS-a.

A gde se danas na medijskoj sceni nalaze televizije? Uz borbu za opstanak na komercijalnom medijskom tržištu, projektnim apliciranjem na konkurse koji su zamenili suštinsko programsko finansiranje, današnji život televizije oslikava i svakodnevna borba profesionalnih medijskih radnika, da se uprkos opčinjenosti jednog dela javnosti svime što je sve samo nije novinarstvo, ipak poštuje Kodeks novinara Srbije i sačuva istinita i proverena novinarska reč. Upravo ove vrednosti i principe profesionalnog informisanja javnosti, Televizija Bor uspešno proklamuje već četvrt veka.