26. Apr 2019. Poslednja promena 3:04 PM, Apr 25, 2019

BOR - Direktor preduzeća „Štampa, radio i film“ Vladan Novović napadnut je u jednom ugostiteljskom objektu od strane bivšeg radnika preduzeća i nekadašnjeg urednika Televizije i Radio Bora, a sada rukovodioca poslovnice Đenerali osiguranja u Boru, Zorana Maksića.Maksić je nakon verbalnih prozivki, pretnji i vređanja, između ostalog i zbog načina na koji Televizija Bor izveštava o protestima, u jednom trenutku otišao po pištolj koji je doneo u objekat i stavio na sto. Izrevoltiran što direktor televizije nije odgovarao na prozivke, počeo je da mu preti pištoljem. Brzom intervencijom pripadnika Policijske uprave u Boru, Zoran Maksić je razoružan i određen mu je pritvor, a prilikom preteresa je utvrđeno da je pištolj bio napunjen. Inače, utvrđeno je i da Zoran Maksić nije imao dozvolu za držanje i nošenje vatrenog oružja.

BOR - Na pet konkursa za sufinansiranje projekata za proizvodnju medijskih sadržaja Ministarstva kulture i informisanja za televizije, radio stanice, štampane medije, javno informisanje osoba sa invaliditetom i nacionalnih manjina, od šest kojim je apliciralo, Ministarstvo je podržalo pet projekata preduzeća „Štampa, radio i film“ Bor.

Uz serijal televizijskih emisija „Objektivno“ o istraživanju nastanka dugova u više borskih preduzeća koja su prošla kroz proces privatizacije sufinansiranog sa 800 hiljada dinara, Ministarstvo kulture i informisanja odobrilo je i novinski projekat preduzeća „Štampa, radio i film” o „Francuskom kulturnom nasleđu u rudarskom gradu“ za čiju realizaciju je izdvojeno 600 hiljada dinara. U okviru tekstova, koji će biti objavljeni u novinama „Oko istoka“ preduzeća Štampa, radio i film, građanima će biti dostupne informacije o ostavštini francuskog kulturnog nasleđa u Borskom okrugu, a ukazaće se i na neophodnost zaštite ovih spomenika kulture.

Među najkvalitetnijim medijskim sadržajima koje je resorno ministarstvo podržalo sa po pola miliona dinara, su i dva projekta Radio Bora: "Mladi za mlade –in i aut", kao i projekat „I ja sam dete sa ove planete“.

Projekat Radio Bora „Mladi za mlade –in i aut“, o prevenciji vršnjačkog nasilja, namenjen je mladima koji trpe nasilje i maloletnim licima sa problemima u ponašanju. Kako bi emisije bile prilagođene navedenoj ciljnoj grupi, medijske sadržaje kreiraće mladi novinari.

Projekat „I ja sam dete sa ove planete“ o inkluzivnom obrazovanju i unapređenju položaja dece sa invaliditetom u Opštini Bor biće realizovan kroz serijal radijskih emisija. Kako se navodi u obrazloženju Ministarstva tema projekta je od velikog značaja za unapređenje položaja dece sa invaliditetom, jer je projekat usklađen sa realnim poznavanjem problema lokalnog karaktera, a prisutan je i pozitivan uticaj na širu zajednicu.

Na konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih nacionalnim manjinama u ovoj godini, Ministarstvo je sa 500 hiljada dinara podržalo i projekat Televizije Bor "Priče iz moga kraja - Povješć đin kotunu mjeu" namenjen životu, običajima, kulturi i tradiciji Vlaha koji žive u selima na teritoriji opštine Boljevac sa ciljem da se doprinese očuvanju vlaškog govora, ali i da se ova manjina približi većinskom stanovništvu jer će medijski sadržaj biti titlovan na srpski jezik. Ovaj projekat svojevrstan je nastavak prošlogodišnjeg projekta „Kroz naša sela“ koji je bio namenjen vlaškom življu na području opštine Bor.

Za pet konkursa Ministarstva ove godine vladalo je ogromno interesovanje medijskih kuća. U jakoj konkurenciji i velikom broju prijavljenih projekata, čak 1134, Ministarstvo kulture i informisanja ove godine nije podržalo 90, među kojima je i serijal emisija TV Bor „Znakovna hronika“, namenjen osobama sa senzornim invaliditetom.  Osim pet odobrenih projekata preduzeća Štampa, radio i film, koje će Ministarstvo sufinansirati sa 2,9 miliona dinara, sredstva u iznosu od 400 hiljada dinara odobrena su i za projekat Radio Komete klik „Ekološki megaherc“, dok ostali mediji iz borske opštine, za realizaciju predloženih projekata ove godine nisu dobili podršku resornog Ministarstva.

BOR - Odbornici Skupštine opštine Bor usvojili su na drugoj sednici programe rada Muzeja rudarstva i metalurgije, Centra za kulturu opštine Bor, Sportskog centra Predškolske ustanove za decu Bambi, Turističke organizacije Bor, Centra za Socijalni rad, Doma zdravlja i Narodne biblioteke Bor. Jedno od odborničkih pitanja odnosilo se na rad borske biblioteke i izveštavanje Radio televizije Bor o događajima koji se u njoj organizuju.

"S obzirom na to da ispred pojedinih institucija, osnovne škole i jedne nevladine organizacije imam odličnu saradanju sa Narodnom bibliotekom Bor, zanima me zbog čega od juna 2016. godine borska televizija nije propratila ni jedan program Narodne biblioteke u Boru?" - pitala je Svetlana Anđelković, odbornik Ujedinjeni za Bor - DS.

Kao odgovor na ovo pitanje direktor "ŠRIF"-a d.o.o. i odbornik SNS-a mr Vladan Novović je naglasio da se 23 juna 2016. godine borska televizija obratila dopisom Upravnom odboru Narodne biblioteke Bor,

"U ovom dopisu se između ostalog kaže: "Povodom negativnih komentara i omalovažavanja radan regionalne Televizije Bor, urednika i novinara, od strane pojedinih radnika u Narodnoj biblioteci Bor koji već duže vreme vode negativnu kampanju protiv RTV Bor, smatramo da je pravo svakog da kritikuje rad neke ustanove ili preduzeća, ali nema pravo da kritikuje odnos dve institucije koje godinama sarađuju, osim ako nije zvanično i ovlašćeno lice te institucije. Regionalna Televizija Bor je maksimalno izlazila u susret Vašim naporima, prati Vaše aktivnosti i besplatno najavljuje događaje kako bi imali veću posećenost i borskoj publici pružili knjigu i kulturu. Neprimereno iznošenje neistina, komentarisanje načina finansiranja i odluka o privatizaciji koje su doneli Skupštine opštine Bor, Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede. Očekujemo pisano izjašnjenje organa upravljanja o navedenoj okolnosti i o budućoj saradnji sa Radio televizijom Bor."  Upravni odbor biblioteke je poslao dopis u kome kaže da on ne smatra da to što pojedini zaposleni u biblioteci omalovažavaju i unižavaju rad zaposlenih u borskoj televiziji, nije nikakav prekršaj i da postoji sloboda mišljenja. Ja se slažem da postoji sloboda ličnog mišljenja, ali mišljenje određenih ljudi koji su zaposleni u institucijama kulture i koji komentarišu rad dve ustanove nije sloboda mišljenja. Analizirati odnos između privatne televizije i biblioteke na način da se omalovažavaju ljudi koji rade je nedopustivo. postoji način da se ova situacija reši tako što ćemo dobiti javno izvinjenje Narodne biblioteke, jer potcenjivanje rada regionalne Televizije Bor više u ime svih zaposlenih neću dozvoliti." - naglasio je Novović.

"Meni je zaista kao čoveku, kao profesionalcu i kao nekom ko je odgovoran za poslovanje jedne institucije žao, što je komentar jednog čoveka na njegovom ličnom facebook profilu, imao ovakve posledice. Ukoliko je takav čin doprineo da se zaposleni u borskoj televiziji osećaju omalovaženo i zgaženo meni je zaista jako, jako žao. Ukoliko će to popraviti odnose dveju kuća i omogućiti građanima Bora da budu uredno izveštavani o onome što se dešava u Narodnoj biblioteci Bor, a samim tim i da saznaju posredno na koji način se troše javna sredstva, kao direktor Narodne biblioteke Bor upućujem javno izvinjenje svakom zaposlenom u borskoj televiziji ukoliko je taj komentar izazvao toliku vrstu duševnog i profesionalnog bola" - naglasila je na sednici SO Bor direktor Narodne biblioteke Bor Vesna Tešović.

Četvrt veka rada Televizije Bor

  • apr 26, 2019
  • Objavljeno u Mediji

BOR –Televizijski studio otvoren je 1988. godine, a Televizija Bor je počela da emituje program 10. maja 1993. godine, kao prva televizijska kuća u Timočkoj krajini. Iako su na medijskoj sceni istočne Srbije, u toku dve i po decenije nastali, razvijali se, nažalost i nestali mnogi mediji, Regionalna televizija Bor, uz brojne turbulencije i burne periode koji su vodili i ka njenom gašenju, opstala je i ostala najprofesionalniji i najpouzdaniji hroničar Bora i istočne Srbije.

Želim da iskoristim priliku da čestitam dan Televizije Bor sadašnjim i bivšim radnicima. Mnogo toga je iza nas, mnogo toga nam predstoji. U ovom turbulentnom vremenu kada ni država nema jasnu strategiju kako će se razvijati mediji, vrlo je teško istrajavati punih 25 godina. Imali smo razne izazove, pred nama su brojni zadaci, naišli smo i na dosta nerazumevanja i saplitanja od strane kolega, pa čak i podmetanja u cilju da se naša medijska kuća diskridituje. Hteo bih da istaknem da teza koja se od privatizacije firme već godinama provlači, a po kojoj se mi većinski finansiramo iz budžeta Opštine Bor, kroz javne nabavke, konkurse i druge usluge, nije istinita. Podatak do kojeg sam juče došao upoređivanjem sa podacima iz opštine Bor, za poslednje dve godine od kada smo privatizovani, jeste da 28 odsto ukupnih prihoda TV Bor ide iz Opštine Bor, što je manje od jedne trećine. Tako da teza da smo mi miljenici svake vlasti, kao i da TV Bor ne bi opstala bez budžeta Opštine Bor, nije tačna. Mi imamo dobru saradnju sa predstavnicima opštine Bor i ja im zahvaljujem na tome. Odlučujuć je naš napor da ova medijska kuća opstaje, ali je ovo još jedan pokazatelj da i naše marketinške usluge, konkursno sufinansiranje preko ministarstva i lokalnih samouprava daje rezultate i da je ovo jedan održiv medij koji je mnogo manje zavisniji od Opštine Bor, nego što je to bio kao javno preduzeće“, istakao je Vladan Novović, direktor „Štampa, radio i film“ d.o.o Bor.

U vremenu kada su se ekrani mnogih medijskih kuća zacrneli, a opstanak nekolicine preživelih medija doveden u pitanje, značaj i potrebu postojanja lokalnih i regionalnih emitera prepoznali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, ali i najbrojnija medijska udruženja koja pružaju podršku menadžmentu i zaposlenima, da održe rad ove medijske kuće.

Ja bih danas pre svega da čestitam vama i vašim gledaocima veliki jubilej - 25 godina postojanja i rada TV Bor. Ja se sećam kada je počela da radi Radio televizija Bor. Ona je jedina gradska i regionalna televizija koje je nastala van sistema RTS-a, jer u vreme kada je RTS otvarao dopisništva širom Srbije, RTS bi se postarao za postavljanje studija i  obuku kadrova a ostale stvari bi išle o trošku lokalne samouprave. Bor je bio izuzetak jer je gospodin Terzić, tadašnji direktor želeo da ima jednu samostalnu i nezavisnu gradsku televiziju i Bor je u tome uspeo do današnjih dana. To je dobra stvar i dobar osnov da se Televizija Bor u ovim teškim uslovima razvija i opstaje na tržištu, naravno nuđenjem raznih i novih usluga kroz portal, kroz Radio koji ima, Televiziju i televizijsku produkciju, i to je ono na čemu treba raditi. Naravno za sve je to potreban novac, kojeg je nažalost sve manje, ali mi ćemo se truditi da kroz komisije za projektno sufinansiranje prepoznamo upravo one projekte koji imaju održivost i koji mogu da obezbede održiv razvoj medijskih kuća koje zaista služe informisanju građana na svojoj teritoriji", istakao je  Nino Brajović, sekretar UNS-a.

A gde se danas na medijskoj sceni nalaze televizije? Uz borbu za opstanak na komercijalnom medijskom tržištu, projektnim apliciranjem na konkurse koji su zamenili suštinsko programsko finansiranje, današnji život televizije oslikava i svakodnevna borba profesionalnih medijskih radnika, da se uprkos opčinjenosti jednog dela javnosti svime što je sve samo nije novinarstvo, ipak poštuje Kodeks novinara Srbije i sačuva istinita i proverena novinarska reč. Upravo ove vrednosti i principe profesionalnog informisanja javnosti, Televizija Bor uspešno proklamuje već četvrt veka.

 

 

BOR - Opština Bor pokrenula je 27. marta otvoreni postupak javne nabavke pod rednim brojem 1-U/2018 čiji su predmet usluge izrade i emitovanja emisija i ostalih medijskih sadržaja, odnosno priloga, reportaža i gostovanja u kojima će Organi opštine Bor - predsednik opštine, zamenik i pomoćnici predsednika opštine, članovi opštinskog veća  i ovlašćena lica iz javnog sektora, na televiziji, obaveštavati građanstvo opštine Bor i širu javnost o svojim aktivnostima, planovima i namerama na ugovoreni period od godinu dana. Ovakav vid javne nabavke nije protivan zakonu o informisanju i medijima, u skladu je preporukama stalne konferencije gradova i opština, a tokom 2017. i 2018. godine slične nabavke sprovedene su i u drugim opštinama u Srbiji kakve su Loznica ili Požarevac

U predviđenom roku, do 26. aprila na ovaj javni poziv javile su se dve medijske kuće: "Štampa, radio i film" DOO Bor odnosno Televizija Bor i "Istok Company" DOO Salaš odnosno Televizija Istok.

Istog dana, 26. aprila zasedala je komisija za javnu nabavku Opštine Bor, koja je otvorila dve prispele ponude i konstatovala da je dokumentacija stigla na vreme. Međutim, potpunijim pregledom dokumentacije, za koji je bila zadužena sedmočlana stručna komisija za  javne nabavke Opštine Bor utvrđeni su nedostaci u dokumentaciji ponuđača "Istok Company" DOO Salaš, zbog čega je ona odbačena kao neprihvatljiva.

Prema obrazloženju stručne komisije, ova ponuda nije sadržala Izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje Osnovnog suda na čijem području se nalazi sedište pravnog lica, kojom se potvrđuje da pravno lice nije osuđivano za krivična dela protiv privrede, primanja ili davanja mita, prevare i životne sredine, što je zakonska obaveza, već samo uverenje Osnovnog suda u Zaječaru kojom se potvrđuje da protiv ovog preduzeća nije pokrenut krivični postupak niti se vodi istraga, zbog čega je odbačena.

Iz istog razloga je nepunih mesec dana ranije, tačnije 12. aprila,  obustavljen postupak javne nabavke usluga prenosa sednice Skupštine opštine Bor, na koju se javilo samo preduzeće "Štampa, radio i film" DOO Bor. I tada je u obrazloženju navedeno da su dostavljeni uverenje i potvrda da se protiv pravnog lica ne vodi krivični postupak, ali je nedostajala potvrda da nije osuđivano.

Televizija Bor je inače na javnom tenderu za izradu i emitovanje emisija i ostalih medijskih sadržaja o radu opštine Bor, u 2018. godini dala za trećinu manju cenu u odnosu na 2017. godinu kada je raspisan isti tender. Prošle godine ponuđena cena bez uračunatog PDV-a bila je 4.620 dinara po minutu, a ove godine 3.204 dinara.

Slično je i sa postupkom javne nabavke za direktne prenose sednica Skupštine opštine Bor. Ponuđena cena u 2018. godini bila je za trećinu manja u odnosu na 2017. godinu.

Ove cene su, po analizi ponuda koju su uradile službe Opštine Bor daleko manja od ostalih medija u Srbiji, gde se minut emitovanja programa, bez izrade kreće od hiljadu i po do deset hiljada dinara, na šta treba dodati izradu priloga koji se dodatno naplaćuje od 12 do 15 hiljada dinara.

Povodom insinuacija koje su se pojavile u vidu zlonamernog tumačenja postupka javnih nabavki za usluge izrade i emitovanja emisija i ostalih medijskih sadržaja u Boru, a koje nanose štetu našoj medijskoj kući, ali i interesu istinitog i objektivnog izveštavanja o ovom postupku, urednički kolegijum izdao je danas saopštenje u kome se kaže:

"Da li je to ljudska slabost, nezadovoljstvo zbog tuđeg uspeha, shvatanje situacije u kojoj je komšijina krava živa i veoma zdrava iako joj godinama baju mnoge vračare, sve je očiglednije da naša medijska kuća, osim borbe za očuvanje profesionalne tradicije u najtežim uslovima na tržištu, na medijskoj sceni mora da se suočava sa posledicama delovanja štetočina. Nije gruba reč „štetočine“, jer iz samo njima znanog razloga, čine sve da unize naporan i samoodricajući rad, da razruše našu poziciju koju smo stekli zahvaljujući kvalitetu i obimu posla koji smo obavljali i obavljamo neprekidno 25 godina.

Nećemo to dozvoliti, ova medijska kuća ne bavi se novinarstvom rekreativno, za razliku od nekih kojima su mediji hobi, možda i samo prostor za javno ispoljavanje ličnih frustracija. Samo zbog profesionalnog odnosa prema poslu imamo najvrednije plodove rada: gledanost i uticaj koji nekome očigledno mnogo smeta. Informacije u službi građana Bora i istočne Srbije proizvodimo svakog dana, sedam dana nedeljno, 365 dana u godini, na borskoj televiziji, radiju, internetu, novinama. Biće da je upravo to nekome problem zbog kojeg se zlonamerno zamenjuju teze.

Neverovatno je da se baš svaki posao, svaki medijski projekat i poduhvat koji naša kuća preduzme, tumači kroz sumnju u motive i interese, izmišljaju se glupe teorije zavere. Zaboravljaju se parametri koji se jedino mere: ko ste u svetu medija, kako i koliko radite. Zar ne bi trebalo da malo više bude sumnjivo kada na različitim konkursima širom istočne Srbije često ne prođe upravo projekat medijske kuće koja ima sve: i tradiciju i uticaj, i kadrovski i tehnički i organizacioni kapacitet i 25 profesionalnih medijskih radnika na platnom spisku. Da nije možda sada obrnuto, po sistemu „što gore, to bolje“, pa da poslednjeg na novinarskoj tabeli proglasimo podjednakim, pa da mu dodelimo i šampionski pehar, ako treba? Pa ako štetočine veruju da im baš naša medijska kuća sužava prostor za delovanje, što sami ne naprave bolju i kvalitetniju? Biće da ih sputava tržište koje i ne razumeju.

E, upravo zbog toga što pošteno posluje na komercijalnom medijskom tržištu, naša medijska kuća neće se više uzdržavati da štetočinama kaže da to i jesu. Sa takvom vrstom delovanja svaki put ćemo se suočiti i na njega ukazati. I opet u opštem interesu, na prvom mestu gledalaca kojima naša medijska kuća neće nikada poturati lične stavove, laži i manipulacije umesto prave, proverene i objektivne informacije."