27. May 2017. Poslednja promena 3:13 PM, May 27, 2017

Neka bude da su novinari krivi

Objavljeno u Mediji
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

SRBIJA, KRAGUJEVAC - Održana je prva licitaciona prodaja putničkih vozila i tehničke opreme privatizovane Radio televizije Kragujevac na osnovu izvršnih presuda 26 zaposlenih za neisplaćene zarade. Na "doboš" su otišla četiri putnička vozila, kamera, tri računara, dva lap topa i jedan agregat. To je početak kraja jedne medijske kuće i još jedna potvrda kako se privatizacije medija u Srbiji neslavno završavaju. Privatizacija medija počela je još 2007. godine i to najpre na istoku zemlje gde nijedna od tih, među prvim privatizovanim medijskim kućama, odavno ne postoji. Drugi talas privatizacije ostavlja još veću pustoš na medijskoj sceni.

Nadležni državni organi, ministarstva, agencije i tela koja su dužna da kontrolišu da li vlasnici medija ispunjavaju preuzete obaveze ne reaguju na vapaj radnika, njihove proteste, štrajkove... Nema povratne reakcije niti bilo kakvog činjenja da se nešto promeni, kao da se ovo dešava u nekoj drugoj zemlji pa oni na to ne mogu da utiču. A radnici su prepušteni sebi, nema pomoći ni sa jedne strane, sindikati razjedinjeni, svako gleda svoju muku pa nema vremena za tuđu i tako razvučeni na više strana ni na jednoj ne ostvaruju rezultate niti pomake. Na kraju će biti, gledano na primeru Kragujevca, da su sami radnici zatvorili kuću u kojoj su primali platu jer su tužili firmu za neisplaćene zarade, imovina je rasprodata da bi se podmirili dugovi prema radnicima a baciće se u drugi plan to što je do tih dugova dovelo loše rukovođenje firmom, nepoštovanje zakona i propisa države. Zaboraviće se da ipak najveću odgovornost za takvo stanje ima najpre sam vlasnik kojem je omogućeno da kupi osam medija u Srbiji, potom gradsko rukovodstvo i drugi državni organi koji su mogli da spreče loše stanje u medijima, a nisu.

I gradske i opštinske vlasti svojim nečinjenjem i neintersovanjem značajno doprinose ovakvoj medijskoj slici. Mediji im trebaju u izbornoj kampanji pa do tada po onoj narodnoj „ne lipši magarče do zelene trave“. Međutim , i kada dođu izbori, REM nastupi sa svojim pravilima, ukine plaćene termine kako bi naizgled svi bili podjednako zastupljeni u medijima. Za predizborne spotove nemaju sve stranke pare, a one koje imaju, marketing plaćaju kod nacionalnih emitera pa za lokalne i regionalne medije nema para ni u predizbornoj kampanji. S druge strane pitanje je i koliko Regulatorno telo za elektronske medije poštuje javni interes kada povodom zahteva novinarskih udruženja da dostavi  izveštaj o praćenju rada emitera tokom izborne kampanje u martu i aprilu 2016. godine kaže da takav izveštaj nema. Kako je to moguće ako je REM u obavezi da vrši nadzor nad radom emitera, posebno u predizbornoj kampanji? A ako nema takvog izveštaja, zašto ga nema? Čija je odgovornost?

Lokalne samouprave uglavnom mala sredstva izdvajaju za informisanje a sraman način na koji se najčešće sprovode konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja značajno otežavaju situaciju. S druge strane, projektno sufinansiranje medija ne doprinosi opštem interesu već se u društvu namerno prave podele pa prednost imaju projekti koji se bave pravima nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, socijalno ugroženim kategorijama, osetljivim društvenim grupama. Nikom nije bitno svakodnevno informisanje o dešavanjima u svim segmentima društva koje je namenjeno svim društvenim grupama, za to mediji sami treba da obezbede sredstva, a upravo za to dnevno izveštavanje je i potrebno najviše ljudi, sredstava i opreme.  Takav luksuz, da rade projekte koji se bave uskim temama i pojedinačnim društvenim grupama, mogu da priušte produkcijske kuće koje nisu opterećene dnevnim prikupljanjem informacija već natenane, u skladu sa sopstvenom organizacijom realizuju nekoliko emisija na godišnjem nivou. Međutim, pri podeli sredstava svi mediji su isti i oni koji bi trebalo da prave razlike, stručne komisije, odluku donose vođene nekim drugim interesima a ne javnim dobrom.

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je u Kragujevcu da će učiniti sve da se, kako je ocenio, zaustavi agonija u kojoj su mediji i novinari u Srbiji. On je istakao da gašenje medija u Kragujevcu dostiže neku vrstu momenta za uzbunu. Po rečima Jankovića, mediji u Srbiji su "bačeni u institucionalno-pravni i politički vrtlog", iz kojeg većina ne može da se spase, a žrtva nisu samo novinari, nego i građani jer bez medija, nema informisanja građana, a bez informisanih građana, nema slobodnih građana. On je najavio da će učiniti sve što je u nadležnosti zaštitnika građana, i ocenio da bi to "u normalnoj situaciji, trebalo da bude dovoljno da se zaustavi loš proces“. Međutim, to što gradske vlasti u Kragujevcu nisu imale vremena da prime zaštitnika građana dovoljan je pokazatelj koliko je druga, državna strana zainteresovana da se reši problem medija.

A ko je kriv za ovakvo stanje? Neka bude da su krivi novinari.

Neka bude da su novinari krivi, 6. decembar 2016. (RTV Bor)

Pogledajte

Centralna informativna emisija. Dnevnik je na programu svakog dana u 16 i 19 časova.Produkcija: Radio televizija Bor (...

Kategorija: Dnevnik
Kategorija: Dnevnik

Gosti: Miljana Golubović, direktor Gimnazije „Bora Stanković“ Bor, Ivana Ćirić, profesor latinskog jezika u Gimnaziji...

Kategorija: Gosti Budilice