26. Sep 2017. Poslednja promena 4:35 PM, Sep 25, 2017

Sistem rane intervencije kod autizma

Objavljeno u Zdravstvo
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam kod dece nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisanje. Ispoljava se kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Danas je učestalost dece sa autističnim spektrom poremećaja 68 procenata. Zato su rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces ključni za decu sa autizmom. Tako im se može pomoći da razviju socijalne i komunikacione veštine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život.

 

BOR - Mnogi stručnjaci veruju da autizam kod dece nije izazvan jednim uzrokom i da svi ti različiti faktori utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisanje. Autističan spektar poremećaja se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija. Zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom razvija drugačije. Uprkos početnim verovanjima u suprotno, autizam nije retka pojava. Danas je učestalost dece sa autističnim spektrom poremećaja 68 procenata. Zbog nimalo optimistične procene stručnjaka koji ovaj poremećaj nazivaju tragedijom dece 21. veka, i koji kažu da bi za nekoliko decenija, broj dece sa autizmom bio u odnosu 1:4, neophodno je omogućiti sistem rane intervencije.

Decu pratimo tokom njihovog sazrevanja, odnosno od rođenja. Pratimo motorički i psihološki razvoj deteta, kada je dete progovorilo i prohodalo, kao i tok sazrevanja ostalih fizioloških funkcija. Potrebno je omogućiti nam taj rad u smislu dovoljnog broja stručnih kadrova, saradnja sa rodteljima je veoma važna, ali su za to neophodna i finansijska sredstva“, kaže dr Marijana Stojanović Ljubić, pedijatar u Domu zdravlja Bor.

Rana dijagnostika, tretman i uključivanje u obrazovni proces su ključni za decu sa autizmom. Tako im se može pomoći da razviju socijalne i komunikacione veštine, postanu samostalniji i vode ispunjeniji i produktivniji život.

U medicini važi pravilo – ne može se dati dijagnoza, ako ne možete propisati i dati terapiju. Suština problema sa kojim se trenutno naš sistem društvene brige o detetu, a koji podrazumeva sve komponente i socijalnu i društvenu zaštitu i obrazovanje, jeste nedostatak sistemske podrške, odnosno rane terapijske intervencije koja se sastoji u ranom uključivanju ove dece u rad. Za tako nešto nisu obezbeđeni uslovi ni u jednom gradu u Srbiji“, naglašava mr Miodrag Nedeljković, defektolog – oligofrenolog u ŠOSO „Vidovdan“ Bor

Autizam može da se desi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica.

Mi smo obrazovna ustanova koja je osnovana da radi sa decom. Obrazovna inkluzija i ta podrška porodici i deci je nama nametnuta. kako su rasli problemi, tako je i država odlučila da tu decu ubaci u redovan sistem. Ranije su bile razvojne grupe i specijalne škole, ciljano za decu sa problemima u ponašanju i razvoju. danas toga nema, pa smo mi tu decu prihvatili“, dodaje Ljiljana Radičević, direktor Predškolske ustanove „Bambi“ Bor

Autizam je poremećaj za koji ne možemo reći da je pronađen lek. Ali, postoji terapija kod koje, ako se na vreme i pravilno sprovodi – mogu da se postignu jako dobri rezultati. Rana intervencija jeste najvažniji faktor u prognozi toka poremećaja. Za to su odgovorni roditelji i pedijatri. Odmah potom, pravilna procena psihologa i terapeuta, biomedicinska procena i intenzivna terapija, a osim zdravstvenih i obrazovnih ustanova i uključivanje cele društvene zajednice, organizacionom, ali i finansijskom podrškom. Jedino tako je moguće autističan spektar poremećaja kod dece u velikoj meri smanjiti.

Više iz ove kategorije U susret Svetskom danu zdravlja »

Pogledajte

Kategorija: Gosti Budilice
Kategorija: Gosti Budilice
Kategorija: Gosti Budilice