Narodni običaji i verovanja za Vaskrs
Narodni običaji za Vaskrs nisu toliko bogati kao za Božić ili druge statične praznike. Uz kucanje jajima, što je centralni događaj ovoga dana i tradicionalni pozdrav, pre svega se pažnja obraća na duhovni značaj ovog praznika.
Za razliku od Božića, obeležavanje najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa nije toliko bogat narodnim običajima, kaže etnolog Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru Suzana Mijić. To je najverovatnije zbog toga što je Vaskrs pokretni praznik i može da se proslavlja od 4. aprila do 8. maja, za razliku od Božića koji je uvek istoga dana.
Vaskrs se još naziva i najsiromašniji svetac jer dolazi odmah nakon sedmonedeljnog Vaskršnjeg posta, koji je najstroži i najduži u godini. Tokom ovog perioda vernici se odriču mrsne hrane i luksuza, pa se sam praznik dočekuje sa skromnim zalihama, fokusirajući se na duhovno, a ne na materijalno bogatstvo.
Time je i praznična trpeza često skromnija, ali je obavezno farbano jaje, pre svega crveno, a kucanje jajima uz zabavu simbolizuje i stvaranje novog života i vaskrsenje kao centralni motiv. Dodatno, jaje je bilo pristupačno i najsiromašnijim ljudima, čime se naglašava da je radost vaskrsenja dostupna svakom čoveku bez obzira na imovinsko stanje.
