Lični bankrot zbog dugova uskoro i u Srbiji?

Građani Srbije koji imaju problem u otplati kredita ili sa dugovanjima za struju ili vodu, mogli bi uskoro da budu u mogućnosti da proglase lični bankrot i dobiju stečajnog upravnika koji bi nadgledao njihove finansije. Radna grupa, sastavlјena od finansijskih stručnjaka, priprema propis koji bi regulisao ovaj problem, dok je, u skladu sa Akcionim planom Vlade za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, planirano da se izradi studija o mogućnostima uvođenja ličnog stečaja, kao i o uporednoj praksi drugih zemalјa. Posle studije trebalo bi da usledi odluka da li je ovaj postupak primeren domaćim uslovima.

Lični bankrot se proglašava kada dužnik više ne može da izmiruje obaveze prema svojim poveriocima – bankama, Poreskoj upravi ili javnim preduzećima. Na prodaju se nudi njegova imovina i imenuje stečajni upravnik koji, između ostalog, brine i o njegovim finansijama. Dužniku se ostavlјa deo novca, potreban za egzistenciju i on ima pravo da zadrži deo imovine koji je izuzet od stečaja.

U svetu postoje dva koncepta ličnog stečaja – anglosaksonski i kontinentalni. U Sjedinjenim američkim državama, kada pojedinac zapadne u dužničku krizu povereniku predaje svu imovinu, a dugovi mu se po okončanju stečaja otpisuju. U Evropi prezaduženi građanin dobija supervizora, prodaje mu se imovina, nastavlјa da radi i otplaćuje dugovanja. Supervizor određuje i sumu novca koja je dovolјna za preživlјavanje. Određen je spisak stvari koje se ne mogu prodavati radi namirenja obaveza, poput odeće, obuće i drugih predmeta za ličnu upotrebu, kao i hrane i ogreva za tri meseca za dužnika i njegovu porodicu.

Kako ističu ekonomisti, Srbiji je bliži kontinentalni model koji funkcioniše po principu da dužnik narednih pet do osam godina radi za poverioce, ali posle toga ima šansu za novi početak, jer je oslobođen odgovornosti za isplatu svih svojih dugovanja. Američko društvo je pak produžnički orijentisano, oprašta dugove, ali takođe predviđa i izuzeće nekih dugovanja. Tako se od trenutka proglašenja stečaja, građanima opraštaju dugovi prema bankama, ali im se ne otpisuju zaostale alimentacije, na primer.

Razlozi zbog kojih kod nas još nije donet ovakav propis, po mišlјenju stručnjaka, jesu to što ovako osetlјivi zakoni zahtevaju besprekorno funkcionisanje državnog i sudskog sistema, ali i veću platežnu moć građana.

U Srbiji, inače oko 100.000 građana teško otplaćuje uzete kredite, dok je na jednom specijalizovanom portalu oglašeno oko 1.900 stanova i kuća koji se prodaju. U Hrvatskoj, gde je usvojen Zakon o ličnom bankrotu polovinom 2014. godine, u blokadi je bilo gotovo 317.000 građana, koji su dugovali gotovo 3,66 milijardi evra. Sada, u ovoj zemlјi oko 600 građana je zatražilo lični bankrot i finansijskog staratelјa, jer ne mogu da izmiruju obaveze.