Osamnaest godina od NATO bombardovanja

Vazdušni napadi NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju počeli su na današnji dan pre osamnaest godina, trajali su 78 dana, a tokom agresije život je izgubilo između 1.200 i 2.500 ljudi. Polaganjem venaca i cveća na spomen obeležja stradalima, ovaj dan obeležen je širom zemlje.

Polaganjem venaca i cveća na spomenik stradalima u ratovima od 1991-1999. godine, i u Boru je obeležena osamnaesta godišnjica od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Počast stradalima odali su roditelji poginulih, predstavnici lokalne samouprave, vojske i policije, predstavnici borskih boračkih organizacija i građani. Tokom bombardovanja, Bor je gađan čak sedam puta, a osim pripadnika oružanih snaga vojske i policije iz opštine Bor, stradao je i jedan civil prilikom bombardovanja „Jugopetrola“. Zamenik predsednika opštine Bor, Saša Vukadinović, rekao je da su 1999. godine na braniku otadžbine bili i vojnici i narod i poručio da se agresija ne sme zaboraviti.

„Danas se navršava osamnaest godina od početka rata u kome je pobednik bila samo smrt. Kada nije mogao da pobedi vojsku, NATO agresor udario je na nedužne civile, gađao je bolnice, škole, pijace. Civilni životi izgubljeni su u ratu koji je nametnut Srbiji. Ovo je sramota za one države koje sebe nazivaju civilizovanim i to na kraju 20. veka. To nikada ne smemo da im zaboravimo. U ovom ratu zajedno su bili i vojnici i narod, na braniku otadžbine bili su i hrabrost i maldost“ – rekao je Vukadinović.

„Bor je prvi put bombardovan 15. maja i od tada je bombardovan sedam puta. To je jedini grad u istočnoj Srbiji koji je toliko puta gađan. Mali, industrijski grad doživeo je velike tragedije. Što se tiče Srbije, i dan danas se ne zna tačan broj žrtava, kao ni kolika je šteta naneta, a to je stvarno sramota. Takođe, najveći NATO zlikovci do danas nisu kažnjeni“ – istakao je Svetislav Đurić, predsednik Društva za negovanje slobodarskih tradicija Srbije – Bor.

Predstavnici lokalne samouprave i Policijske uprave Bor cveće su položili i na spomenik u zgradi Policijske uprave.

Vazdušni napadi NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju počeli su na današnji dan pre osamnaest godina, trajali su 78 dana, a tokom agresije život je izgubilo između 1.200 i 2.500 ljudi. Teško su razoreni infrastruktura, privreda, škole, zdravstveni centri, spomenici kulture, medijske kuće.

Jugoslavija je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija, a odluka o bombardovanju, prvi put u istoriji, doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga Vojske Jugoslavije sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Autor: Marija Ćosić