Badnjak, molitva i posna trpeza simboli Badnjeg dana

Gotovo sve magijske ili kultne radnje o božićnim praznicima inspirisane su težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini. Stari narodni običaji iz svih krajeva Srbije i dalje se poštuju u mnogim seoskim, ali i ponekim gradskim sredinama. Tako je i za Badnji dan, kojim se najavljuje najradosniji praznik Hrišćana, Božić, rođenje Isusa Hrista. Zbog toga se u narodu govorilo za sve neodvojive stvari da su kao Badnji dan i Božić.

BOR – Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje Nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Za Badnji dan vezuju se mnogi narodni običaji. Veruje se da je to dan za praštanje, da tada ne treba ništa pozajmljivati, ali i da vremenske prilike nagoveštavaju kakva godina nas čeka. Ako je oblačno, kažu biće rodna godina. Naznačajni simbol u proslavi Badnjeg dana, je Badnjak, grana ili mlado drvo, najčešće hrastovo, koje se seče, donosi u kuću a potom nalaže odnosno pali na ognjištu.

„Čitav kompleks običaja vezan je za Badnjak. Ono je u prošlosti simbolizovao duh vegetacije. Ovo sveto drvo, unošenjem u kuću trebalo bi da doprinese prosperitetu porodice u narednih godinu dana. Osim Badnjaka, karakekteristika Badnjeg dana je posna raznovrsna večera kako bi naredni period bio ispunjen blagostanjem. Karakteristično za sela nastanjena vlaškim življem koje preovlađuje na području grada Bora su obredne povorke „Koljindrec“, to su uglavnom deca koja nose obredne štapove „Koljinde“ “ objašnjava etnološkinja u Muzeju Rudarstva i metalurgije Bor Suzana Mijić.

U hrišćanskoj crkvi se Badnji dan svetkuje kao „Navečerje roždestva Hristovog“. „Toga dana se u hramovima služi sveta liturgija Svetog Vasilija Velikog na kojoj se pričešćuju vernici koji su postom i molitvom pripremali za rođenje sina Božijeg u telu. Praznik se proslavlja molitvom kroz crkvene himne i pesme, odnosno bogosluženja koji nas pripremaju za najradosniji dan u godini, svetkovanje roždestva Hristovog“ ističe starešina hrama „Sveti Georgije“ u Boru protojerej Radoje Mijović.

Za Badnje veče trpeza je posna, ali raznovrsna jer je to poslednji dan šestonedeljnog Božićnjeg posta. Po navici, Borani najčešće u vreme praznika pazare na Zelenoj pijaci. Na Badnji dan, prodavci su nudili širok asortiman suvog i svežeg voća, orašastih plodova, tikve, raznovrsnu ribu u prodavnicama. Cena suvog voća, koje je obavezni deo trpeze na ovaj praznik bila je od 150 do 250 dinara za manja pakovanja od 180 do 250 grama, a na pijaci su se mogle kupiti sušene šljive, kajsije, urme, smokve, suvo grožđe, brusnice. Sveže voće poput jabuka, pomorandži, mandarina, banana, krušaka i jabuka kupovalo se za 100 do 250 dinara za kilogram.

Na posnoj trpezi riba zauzima posebno mesto. U marketima i u ribarnicima ponudi su bili smrznuti oslić i skuša do 550 dinara po kilogramu, smuđ, škarpina i fileti soma do 800, a probirljivijim kupcima nudila se i smrznuta kečiga od 2000 dinara za kilogram.

Osim hrane, Badnji dan i Božić ima simbole koji su značajni i obavezni deo aranžmana na stolu, to su žito, badnjak, slama, drenova grančica, sveća. Kreativni trgovci su i ove godine ponudili Boranima veliki izbor božićnih ukrasa, a cene su od 150 do 1200 dinara.

Šta će se naći na trpezi, izbor je svake porodice, ali je najbitnije da se ona okupi za stolom i u miru, ljubavi i blagostanju dočeka najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista – Božić.