Božić i običaji

Božić je, uz Uskrs, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika. Ovog dana slavi se rođenje isusa Hrista. Praznik je ustanovljen još u IV veku. Narodnih običaja vezanih za ovaj praznik je mnogo, a vernici u Srbji su jedinstveni po pojedinim, koji su opstali i danas.

SRBIJA – Božić se, kao najradosniji hrišćanski praznik, prvenstveno obeležava u hramovima, ali je on ujedno jedan od najznačajnih porodičnih praznika. Narodnih običaja vezanih za Božić je mnogo. Neka su se vremenom izgubila, ali je većina u istom ili  izmenjenom obliku opstala do danas. U pravoslavne domove na Božić u kuću prvi dolazi položajnik i po tome je Srbija jedinstvena u svetu. Njegova dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu i obično je to muškarac ili muško dete.

Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Kod Vlaha običaji o Božiću su nešto drugačiji nego kod Srba. Večera koja počinje na Badnje veče produžava se i tokom Božića, položajnik ne dolazi u kuću, a uz česnicu se obavezno priprema tradicionalno jelo borondeu. Različiti običaji ili ne, jedinstven pozdrav za sve vernike o Božiću je: „Mir Božji. Hristos se rodi!“, a otpozdrav „Vaistinu se rodi!“