Ekološkim projektima ka EU

BOR – Opština Bor godinama je bila sinonim za crnu ekološku tačku u kojoj je dominirao problem aerozagađenja. Uvođenjem nove tehnologije u metalurške pogone napravljen je krupan iskorak u rešavanju problema zagađenosti vazduha, a u žižu interesovanja dospeli su mnogi drugi: upravljanje otpadom, zagađenost zemljišta, voda. To potvrđuju i rezultati projekta „TRAGOM ČOVEKA DO REKA“ koji su realizovali Društvo mladih istraživača Bor i Fondacija dr Berislav Ristić Berko sa brojnim partnerima, a čiji cilj je bio da motiviše mlade da učestvuju u odlučivanju, ali i da svojim znanjem doprinesu zaštiti voda. 

„Pošto su nam ciljne grupe bili učenici osnovnih škola, srednje škole i studenti sa Tehničkog fakulteta uglavnom sa grupa koje izučavaju ekološke probleme ili su na obrazovnim profilima tehničari za reciklažu ili tehničari za zaštitu životne sredine, preko 200 učenika je u ceo projekat ušao. Projekat je imao nekoliko faza: prva faza je bila obilazak terena, izvora Brestovačke reke, Borske i Kriveljske reke. U drugom delu smo ispitivali izvore i samu Brestovačku reku, došli smo do zaključka da su te reke druge treće klase kvaliteta, što znači da ne možemo odmah da ih koristimo za piće već vodu moramo da prečistimo“, kaže profesor hemijske grupe predmeta u Tehničkoj školi u Boru i predstavnik Fondacije „Dr Berislav Ristić Berko“ Sanja Apostolov.

Pitanje „Životne sredine“, jedno je od najizazovnijih i najzahtevnijih u celokupnom procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Osim administrativne osposobljenosti, Srbiju prilikom otvaranja poglavlja 27, očekuju i ozbiljna finansijska ulaganja kako bi se domaći standardi uskladili da visokim direktivama Evropske unije, a neophodno je i aktivnije učešće organizacija civilnog društva. Shodno tome Društvo mladih istaživača pokrenulo je novi projekat pre svega radi jačanja ekoloških organizacija u Boru i Srbiji.

„Projekat se ne tiče određene teme. On se odnosi na institucionalno, organizaciono jačanje organizacija civilnog sektora, odnosno nevladinih organizacija koje deluju na području životne sredine i tako se i zove „Program podrške organizacijama civilnog društva u oblasti životne sredine“. On treba da osposobi organizacije civilnog sektora da mogu da budu partneri i centralnoj i lokalnim vlastima u harmonizaciji našeg zakonodavstva i strateških dokumenata sa evropskim standardima i u sprovođenju tih opredeljenja i to dugoročno. Znači mi bi trebalo da ojačamo sve organizacione aspekte i kadrovske, upravljačke, adaptivne, utičemo na umrežavanje, naročito, jer pojedinačno organizacije ne mogu mnogo da urade, već moraju da se povežu“, ističe Dragan Ranđelović, predsednik Društva mladih istraživača Bor.

Jačanje organizacija civilnog društva, koje se bave ekologijom, neophodno je pre svega da bi svojom ekspertizom doprinele pregovaranju prelaznih perioda, kojih će zasigurno biti u ovom poglavlju.

 

Ekološkim projektima ka EU, 17. novembar 2016. (RTV Bor)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *