Električni trotineti, da ili ne?

Električni trotineti postali su popularno prevozno sredstvo štedeći korisnicima vreme provedeno u gradskom saobraćaju i mnogobrojnim zastojima. Osim toga, trotineti imaju i pozitivan uticaj na životnu okolinu jer koriste električnu energiju umesto fosilnih goriva. Izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koja sada prepoznaje trotinete kao laka električna vozila, naišla je na neodobravanje pojedinih saobraćajnih stručnjaka i udruženja.

SRBIJA – Električni trotinet je zakon u osnovi definisao kao lako vozilo sa najmanje dva točka, sa mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje. Dozvoljeno mu je kretanje na biciklističkoj ili pešačko-biciklističkoj stazi. Mlađi od osamnaest godina mogu voziti po kolovozu gde je brzina ograničena na najviše 30, dok je ograničenje brzine za punoletne građane do 50km/h. Vozači ovog vozila moraju posedovati nalepnice koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja, kao i svetloodbojni prsluk i kacigu prilikom vožnje. Ove novine u Zakonu o bezbednosti saobraćaja u Institutu za urbanu mobilnost Srbije ocenjuju obeshrabujućim za korišćenje električnih trotineta iz više razloga.

„Problem u Boru što mi nemamo Zone 30 i usporenog saobraćaja odnosno koncept ulice koja umiruje saobraćaj. Naši maloletni sugrađani nemaju gde da voze eletrični trotinet jer su svuda u prekršaju, osim u blizini škole gde je ograničenje brzine do 30km/h gde bi dotle morali da pešače. Uz neophodnost posedovanja nalepnice, prsluka i kacige, to će svakako doprineti znatnom smanjenju broja građana koji koriste električni trotinet„, kaže Igor velić iz Udruženja „Sigurne staze“ u Boru.

U Institutu za urbanu mobilnost Srbije predlažu da se električni trotinet u Zakonu definišu kao i bicikl, čime bi se, kažu smanjila mogućnost zabune i pogrešnog ponašanja u saobraćaju, omogućila veća privredna aktivnost, a ujedno olakšalo planiranje infrastrukture i saobraćajnih kretanja.