Građani protiv rijaliti programa, REM izrekao opomene
SRBIJA – Uoči početka Parova, Farme i Velikog brata, internetom i društvenim mrežama kružila je peticija koju su milioni ljudi potpisali kako bi, kako se tada pričalo, na put stali ovakvim programima koji loše utiču pre svega na decu. Ipak, s obzirom na to da rijaliti programe mogu da ukinu samo nove zakonske odredbe, kako su objasnili nadležni u Regulatornom telu za elektronske medije na kojima je samo da opominju, upozoravaju i privremeno zabranjuju emitovanje, šou program je počeo. Već na početku emiteri su se nadmetali podacima o rekordnoj gledanosti, o milionima ljudi koji sate i dane provode pred malim ekranima posmatrajući ukućane ili farmere. Dakle dolazimo do pitanja koliko smo licemerni, ili koliko nas u Srbiji zapravo živi, kada toliki milioni ljudi potpisuju peticije, a zatim isti broj gledalaca sedi pred tv aparatima? I šta se to emituje na programima naionalnih televizija u Srbiji? Koga to milionski auditorijum prati 24 sata?
Savet regulatornog tela za elektronske medije izrekao je meru upozorenja Televiziji Happy, a opomenu Televiziji Pink zbog emitovanja neprimerenih sadržaja u rijaliti tv programima Parovi, odnosno Farma. Ocenjeno je da su psovke, vređanja, tuče i uopšte nepristojno ponašanje sadržaji koji mogu negativno da utiču na decu i da nisu smeli da se emituju u zaštićeno vreme pre 22 sata. Savet je naložio televizijama Happy i Pink da otklone uočene nepravilnosti i da program koji nije primeren gledaocima mlađim od 12 godina ne emituju pre 22 sata. Međutim, ne samo psovke, tuče i eksplicitni sadržaji, već i život i delo ukućana i farmera mogu se dovesti u pitanje kada govorimo o uticaju na maloletnike. Savet REM-a ocenjuje da slični sadržaji mogu naškoditi njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju, ali ostaje otvoreno pitanje kako će na to zdravlje uticati priče iz zatvora ili sa splavova, čak i da ukućani i farmeri žive u miru?
Produkcije ovih rijaliti programa, čini se, pažljivo su birale ko će se nadmetati za nagradu i pažnju i simpatije publike, a publika, bar onaj deo koji još razmišlja o realnosti zatrpanoj oziljnim problemima nema načina da se bori. Zakoni ne pomažu, daljinski upravljač takođe, bar ne onima koji preko set top boxa imaju samo domaće kanale… Šta onda preostaje građanima koji žele informacije o ozbiljnim društvenim dešavanjima, edukativne, ali i zdrave zabavne sadržaje? Mogu li domaći emiteri, pre svega nacionalni, zadovoljiti i ove potrebe?
