Hidrosetva za brže ozelenjavanje visokih planira u Boru
Kompanija „Srbija Ziđin Koper“ uložila je do sada 250 miliona dolara u unapređenje stanja životne sredine. Značajna sredstva opredeljena su za rekultivaciju terena, gde se uz nove sadnice primenjuje moderan način ozelenjavanja strmina – hidrosetva.
BOR – Hidrosetva predstavlja jednostavan i brz način ozelenjavanja velikih i vrlo nepristupačnih površina. Travnate površine koje se dobijaju posle hidrosetve su jednostavne za održavanje, zahtevaju manje vode i otpornije su na sušu. Postupak podrazumeva prskanje zemljišta smešom semena, vode, đubriva i zaštitnog malča, nakon čega vrlo brzo, za pet do sedam dana nastaje zeleni pokrivač.
Novu tehniku ozelenjavanja u Bor i Majdanpek doneo je kineski Ziđin. U Srbiji je hidrosetva do sada primenjivana samo za stabilizaciju terena duž autoputeva, jer tehnika koja se najviše koristi u Italiji, nije ni malo jednostavna.
„Naši kopovi imaju mnogo visokih i strmih padina, koje je bilo nemoguće ozeleniti klasičnim tehnikama. Zbog toga smo na tim površinama primenili naprednu tehnologiju iz Kine i tako ozelenili površine u TIR-u i stare deponije u Boru. Hidrosetva je izvedena još i u zoni transportnog sistema i primarnog drobljenja rudnika Veliki Krivelj, potom u pojasu oko rudnika Novo Cerovo, duž pristupnog puta ka rudniku kreča u Zagrađu i na nekoliko lokacija u Majdanpeku. Posao lečenja degradiranih površina hidrosetvom dao je očigledne efekte, a nova tehnika ozelenjavanja pomogla nam je da svuda brzo postignemo veoma dobre rezultate.“ – rekao je Čong Đinhua, zamenik direktora za zaštitu u kompaniji „Srbija Ziđin Koper“.
Kompanija „Srbija Ziđin Koper“ je u unapređenje stanja životne sredine do sada uložila 250 miliona dolara, a to je četiri puta više nego što je ugovorom o strateškom partnerstvu bila u obavezi da učini. Od te sume samo u rekultivaciju investirano je 36 miliona dolara.
Za pet i po godina kompanija je rekultivisala oko 330 hektara devastiranih površina u Boru i Majdanpeku i posadila 757.400 sadnica. Na visokim planirima je do sada ozelenjeno preko 350.000 kvadratnih metara.
