Inicijativa za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima

BOR, BEOGRAD SRBIJA – Nakon prošlogodišnje privatizacije medija u Srbiji broj medija je prepolovljen a oko 1.000 novinara i drugih medijskih radnika ostalo je bez posla. Loš Zakon o javnom informisanju, sumnjive odluke o raspodeli novca za projektno finansiranje i sve manje para problemi su sa kojima se suočavaju mediji nakon privatizacije. Zbog toga su Regionalna Televizija Bor, Za media iz Zaječara i Televizija Apatin uz podršku novinarskih udruženja pokrenule inicijativu za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima i zaštitu novinara i novinarske profesije. 

Regionalna televizija Bor, Televizija T1, produkcija Za media iz Zaječara i Televizija  Apatin, uz podršku novinarskih udruženja UNS-a i NUNS-a, pokrenuli su inicijativu za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima i zaštitu novinara i novinarske profesije.  Na konferenciji u Beogradu je ukazano kako se u mnogim opštinama u istočnoj Srbiji  konkursi nezakonito sprovode i kako uticaj nosilaca vlasti na rad komisija postaje sve jači. Mnoge lokalne samouprave prepolovile su sume koje su iz budžeta izdvajale za medije, a mnogobrojni su i  primeri u kojima opštine izbegavaju da raspišu konkurse za projektno sufinansiranje.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da su novinari i medijski radnici postali žrtve tranzicije. Nakon privatizacije mnoge lokalne samouprave su prepolovile sume koje su iz budžeta izdvajale za medije. Na osnovu istraživanja koje je objavio BIRN, a u kojem su od 166 lokalnih samouprava u Srbiji učestvovale 32, u 2011. godini za medije je izdvojeno više od četiri milijarde dinara, dok u 2015. godini je ta suma smanjena na milijardu i 263 miliona dinara. Mnogobrojni su i primeri u kojima opštine izbegavaju da raspišu konkurse za projektno sufinansiranje.

„To im je dozvolio Zakon o javnom informisanju koji ne predviđa sankcije za one lokalne vlasti koje ne raspisuju konkurse. Podsetiću da je UNS bio protiv usvajanja ovog zakona upravo zbog toga što nije predvideo kazne za neodgovornu vlast, ali i zbog činjenice da nije usvojen naš predlog da lokalne samouprave izdvajaju za medije minimum dva odsto budžeta“, rekao je Brajović.

Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković ukazao je na problem stručnih komisija koje odlučuju koji će medijski projekat dobiti novac iz budžeta, tvrdeći da one vrlo često nisu nezavisne. Ne objavljuje se ko su članovi komisije, izabrane osobe često nemaju dodirnih tačaka sa novinarstvom, a u komisijama su bili i nosioci javnih funkcija, suprotno Zakonu o javnom informisanju.

Kako je jedan zakon pretvoren u svoju suprotnost vidljivo je i na primeru zaječarske televizije „Best” čiji je vlasnik bio istovremeno i gradonačelnik u prvim danima funkcije. U tu televiziju se slilo između 200 i 300 miliona dinara, novac je nestao a radnici ostali bez plate, istakao je Dušan Vojvodić, suvlsnik ZA medie i Televizije T1. Ta televizija više ne postoji, ali se sličan model ponašanja sada ponavlja u saradnji gradske vlasti i televizije jednog gradskog većnika. Poslednji konkurs je  pokazao kako u Zaječaru komisija nije primenjivala Zakon o informisanju već je sačinila posebne kriterijume kako bi na neki način prikrila nezakonit način dodele sredstava.

Mediji koji su preživeli privatizaciju vode tešku borbu za opstanak na tržištu koje praktično i ne postoji, nema velikih oglašivača, s druge strane plaćaju se velike takse a teško je obezbediti i plate zaposlenima.

„U mnogim lokalnim medijima je zaposleno troje-četvoro radnika, dok ostali  rade na crno. Medijske kuće sa više radnika, koje posluju u skladu za zakonima države, obveznici su Poreske uprave i Poreske administracije i celokupan rad i plaćanje tih medija je dostupan i podložan kontroli.  Obaveze prema državi su velike.Primera radi od milion dinara nekog prihoda Televizije Bor 690.000 odlazi Poreskoj upravi, dakle 70 procenata para na ime PDV-a i poreza na zarade. Neverovatno je da se niko do sada nije setio da se mediji izuzmu iz ovakve regulative, da dobiju neke olakšice, a u toj teškoj situaciji dodatni problem stvara i dosadašnji način sprovođenja konkursa u suprotnosti sa zakonom i dodela sredstava svima ne uzimajući u obzir iskustvo i kadrovsku i tehničku opremljenost“, istakao je Vladan Novović, direktor RTV Bor.

Predsednik opštine Apatin nezakonito je obustavio isplatu obaveza opštine, na osnovu ugovora o projektnom sufinansiranju proizvodnje medijskog sadražaja od javnog značaja, od 1. juna 2016. godine. Tim ugovorom precizirane su obaveze lokalne samouprave, na osnovu Konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskog sadržaja od javnog interesa, a koje apatinska vlast ne želi da ispuni. U ovom momentu se Televiziji Apatin, bez obračuna nastale štete, samo na osnovu ugovora, duguje više od  7.300.000 dinara, što ozbiljno ugrožava opstanak televizije i lokalnog nedeljnika čiji je izdavač ova kuća.

Sa konferencije je poslata poruka da će se profesija braniti i traži se od nadležnih organa u Srbiji da omoguće nesmetan, zakonit i bezbedan rad novinara.  Traži se izmena Zakona o javnom informisanju i medijima kroz uvođenje obaveznih procedura prilikom sastava komisija koje će garantovati sprovođenje zakonom propisanih kriterijuma, definisanje krivične i prekršajne odgovornosti za nepoštovanje zakona, obavezna provera finasijskog izveštaja i kvaliteta realizacije projekata, definisanje obaveznih 2% budžeta lokalnih samouprava za medije i da raspisivanje konkursa mora biti obaveza lokalnih samouprava

Iako su bili pozvani, ovoj konferenciji se nisu odazvali predstavnici Ministarstva kulture i OEBS-a.