BOR, SRBIJA – Kamatne stope na štednju na nivou čitavog bankarskog sektora u svetu, pa i u Srbiji, padaju već nekoliko godina zbog smanjenja ključnih referentnih stopa Evropske centralne banke, kao i obaranja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Banke su prvo na nulu svele kamate po tekućim računima, a sada i kamate na neoročenu deviznu štednju, a preporučena kamatna stopa Evropske centralne banke od nedavno je nula posto.

Kamate na oročena sredstva u evrima takođe su na minimalnom nivou. One se u bankama na štednju u evrima kreću u proseku oko 0,7 odsto godišnje u zavisnosti od perioda na koji su sredstva oročena. To na ušteđevinu od 10.000 evra, sa uračunatim porezom od 15 odsto na dobit, donosi zaradu od svega osam i po evra godišnje. Dinarska štednja istovremeno je isplativija, prednost je u većoj kamatnoj stopi koja iznosi oko šest odsto godišnje, ali i u neoporezivanju ostvarene kamate odnosno dobiti.

Kamate su drastično pale poslednjih šest godina. Primera radi, krajem oktobra 2010. kamate na dinare išle su čak do 18 odsto, a na štednju u evrima i do osam odsto za iznose oročene na godinu dana, a bankari su bili i više nego spremni da pregovaraju sa svakim klijentom ponaosob i ponude čak i bolje uslove od zvaničnih, što sada više nije slučaj.

zvanični podaci pokazuju da Srbi, ipak, sve više novca ostavljaju u bankama. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupna štednja građana u bankama u maju skočila je za 14 milijardi dinara u odnosu na april, odnosno za oko 116,6 miliona evra.

Građani su na dinarskim računima imali ukupno 47,2 milijarde dinara, dok su na deviznim ostavili štednju od oko 8,4 milijarde evra.

U bankama su istovremeno i kamate na keš i refinansirajuće kredite u Srbiji pale su za trećinu. Sa nivoa od preko 20 odsto na kome su se kretale 2014.  godine, kamate na dinarske pozajmice pale su na oko sedam odsto godišnje.

Sa druge strane, oko 100.000 građana u Srbiji ima problem sa otplatom kredita, a dugovi su premašili 89 milijarde dinara. Ovo su zajmovi koje banke ne mogu da naplate od stanovništva, a ovakvoj situaciji dobrim delom je doprinela i nefleksibilnost bankara kada su u pitanju reprogrami pozajmica, kažu ekonomski stručnjaci.

[iframe width=“480″ height=“270″ src=“https://www.youtube.com/embed/ENRrIVlTrMU“ frameborder=“0″ allowfullscreen ]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *