Kako pomoći osobi koja ima epileptični napad?

0

Epilepsija ili padavica je relativno česta bolest od koje boluje 1 odsto svetske populacije. Epileptički napad praćen gubitkom svesti i grčevima može da se javi kod osoba koje boluju od epilepsije, ali i kao posledica drugih stanja, infekcija, trovanja ili moždanog udara. Značajno je da osobe koje se nađu u blizini znaju na koji način da pomognu u takvoj situaciji.

BOR – Epilepsija ili padavica je relativno česta bolest od koje boluje 1 odsto svetske populacije. Epileptički napad praćen gubitkom svesti i grčevima može da se javi kod osoba koje boluju od epilepsije, ali i kao posledica drugih stanja, infekcija, trovanja ili moždanog udara. Značajno je da osobe koje se nađu u blizini znaju na koji način da pomognu u takvoj situaciji. Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da u svetu više od 65 miliona osoba, a u Srbiji oko 70.000. boluje od ovog hroničnog  neurološkog oboljenja, koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epileptičkih napada. Manje je poznato da postoji nekoliko stotina različitih tipova epileptičkih napada i ne moraju se manifestovati gubitkom svesti i grčevima.

„Epilepsija se najčešće javlja u prvim godinama života i kod starijih osoba, posle 65 godine, ali to ne znači da se ne javlja u populaciji između tih godina, posebno kod adolescenata. Broj obolelih nije u porastu, ali se više priča o ovoj bolesti i bolja je dijagnostika, tako da često može da deluje da je tako.“ – kaže dr Jasmina Dragijević Anđelković, neurolog u Opštoj bolnici Bor

Osobe sa epilepsijom često prati osećaj usamljenosti, izolacije, negacija ili nerazumevanje bolesti. Važno je znati da ova bolest nije zarazna i na koji način pomoći osobi koja dobije epileptični napad.

„Ima više od dve stotine različitih epileptičnih napada. U narodu je najpoznatiji veliki epileptički napad koji karakteriše gubitak svesti, pad i grčevi. Najbitnija pomoć osobi u ovakvoj situaciji je da bude obezbeđena od povreda usled pada. Ono što ne treba raditi je pokušavanje otvaranja usta ili vađenja jezika, jer može doći do povrede. Ukoliko je moguće potrebno je osobu okrenuti na bok, paziti da se ne povredi i čekati da napad prođe. On obično traje nekoliko minuta, a ukoliko se taj period produži, potrebno je pozvati hitnu pomoć. Za osobe kod kojih je dijagnostikovana epilepsija, postoje veoma kvalitetni lekovi kojima se ona drži pod kontrolom. Oni ne leče, ali drastično ublažavaju sve simptome.“ – kaže dr Jasmina Dragijević Anđelković.

Pre epileptičnog napada ponekad se javljaju simptomi koji mogu biti znak upozorenja da će do napada doći i taj period zove se aura. To su napad panike, preosetljivost na svetlost, dezorijentisanost. Savetuje se da osobe obolele od epilepsije uz redovno uzimanje lekova vode zdrav stil života sa dovoljno sna, da se redovno hrane i upražnjavaju redovnu fizičku aktivnost.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *