Kako postaviti prave granice odgovornog roditeljstva?

Iako verujemo da niko ne poznaje naše dete bolje od nas samih, postoje trenuci kada shvatimo da ljubav i dobra volja nisu dovoljni. Kada roditeljske veštine dođu do svojih granica, naročito tokom burnih adolescentnih godina, pravo je vreme da potražimo podršku stručnjaka. Upravo tada pomoć može da bude ključna za razumevanje, pravilan razvoj i očuvanje harmoničnih odnosa u porodici.

BOR – Da narodna izreka „Malo dete, mala briga. Veliko dete, velika briga“ zaista ima smisla, uveri se svaki roditelj kada njegovo dete dođe u period adolescencije koji je pun izazova, nedoumica, psiholoških i fizioloških promena. Tada je uloga roditelja na prvom velikom ispitu. Kako postaviti prave granice, biti nežan, ali i dovoljno snažan odupreti se svim uticajima sa strane koji mogu biti pozitivno podsticajni, ali i navesti dete na rizično ponašanje.

„Da bi roditelj uspešno ispratio svoje dete tokom sazrevanja i odrastanja, potrebno je da bude mudar. To znači da bude prisutan, ali da to vreme koje provede sa detetom bude kvalitetno. Da zna u svakom trenutku šta će ga pitati, na koji način će komunicirati sa njim, da zna da prepozna neku emociju koja ga muči, jer deca ne umeju uvek da ispolje emociju koju osećaju, ali je na roditeljima da to prepoznaju i reaguju“, kaže Jasmina Momčilović, pedagog.

Apsolutna kontrola nije moguća, a ni preporučljiva, ali treba stalno biti u toku i na vreme prepoznati promene.

„Treba da budemo prisutni u njihovim životima, da znamo sa kim se druže, na kojim su društvenim mrežama aktivni, koje sadržaje prate, da sa njima o tome razgovaramo i na taj način podstičemo njihovo kritičko mišljenje, a da istovremeno i postavljamo zdrave granice. Svaki naš pokušaj da adolescentu budemo prijatelj, a ne roditelj, može biti pogrešan, jer su njima u tom periodu jedini prijatelji vršnjaci. Oni predstavljaju čitav njihov svet, pa im ne treba uskraćivati da tako grade sebe, ali je od presudne važnosti da budemo upoznati sa tim vršnjačkim grupama i shvatimo na koji način vršnjaci utiču na razvoj našeg deteta. Ako  je to loše, onda treba postaviti zdrave granice da se ne bi krenulo u neka rizična ponašanja“, savetuje Jasmina Momčilović.

Na žalost, svedoci smo tragičnih događaja čiji su akteri upravo adolescenti, ali je ohrabrujuća činjenica da se sve veći procenat roditelja poslednjih godina obraća za pomoć i savet stručnim službama, poput školskih pedagoga i psihologa, kada uvidi da ne može da kontroliše ponašanje svog  adolescenta, napominje Jasmina Momčilović.