Kardiovaskularna oboljenja

SRBIJA – Kardiovaskularna oboljenja, odnosno bolesti srca i krvnih sudova, su u Srbiji sve učestalija, a zabrinjavajuće je što sve više pogađaju i mlađe osobe. Statistički podaci pokazuju da u Srbiji svaka druga osoba umre od bolesti srca i krvnih sudova, tako da naša zemlja zauzima visoko treće mesto u Evropi po oboljevanju i smrtnosti. Ovaj neslavan rekord zaradili smo u poslednjih dvadesetak godina kada je većina preventivnih mera bila zanemarena. Posledica toga je da sada veliki broj stanovništva pati i umire upravo od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, isto se dešava i na planetarnom nivou, pa istraživanja pokazuju da čak dve trećine stanovništva umire od ovih bolesti, i to polovina od infarkta, a polovina od šloga. Podaci pokazuju da u poslednjih sto godina čak 60 odsto ljudi ima neku kardiovaskularnu bolest.

„Srce je vitalan i specifičan organ. Njegova uloga je da hrani sve druge organe, ali i sebe. Da li će i koliko dugo srce biti zdravo, zavisi najviše od načina života, navika, stilova života, genetike. Ako se bilo šta od navedenog poremeti može doći do oboljenja srca“, kaže dr Mirjana Milošević, specijalista opšte medicine Opšte bolnice u Boru i dodaje :

„Za kardiovaskularna oboljenja je jedan od glavnih faktora rizika povišen krvni pritisak. A najčešća oboljenja su bolest krvnih sudova srca, poremećaj srčanog ritma i oboljenja srčanog mišića i zalistaka. Najznačajnije bolesti krvnih sudova su infarkt i angina pektoris“.

Statistika kaže da u našoj zemlji godišnje akutni infarkt doživi između deset i petnaest hiljada ljudi. Za razliku od prošlih vremena, kada je bila najugroženija dobna grupa od 50 do 60 godina, sada je infarkt najprisutniji kod osoba između 40 i 50 godina. Međutim, zabrinjava podatak da često stradaju i mladi ljudi između 20 i 30 godina.