Mediji bez novca, a mnogi kupci i dalje bez ugovora

SRBIJA – Da privatizacija medija ima mnogo manjkavosti pokazao je njen dosadašnji tok, a to potvrđuje i situacija u kojoj se mediji danas nalaze.

Od 72 medijske kuće u Srbiji, koliko je trebalo da bude privatizovano, u drugom krugu privatizacije našlo se samo 28, jer u 16 od 22 medija koja su prodata u prvom krugu, još uvek nije potpisan kupoprodajni ugovor.

Osim Radio-televizije „Inđija“, novosadske televizije „Apolo“ i informativno propagandnih centara „Vladičin Han“ i „Kula“ koji su zvanično dobili vlasnike i koji mogu da konkurišu za sredstva, ostali mediji su i dalje u statusu quo, jer opštine i gradovi više nemaju pravo da ih finansiraju, a ova preduzeća ne mogu ni da učestvuju na konkursima lokalnih samouprava, niti Ministarstva kulture koji između ostalog traje do 30. septembra.

Raspodelom sredstava na ovom konkursu na samo nekoliko privatizovanih medija, bila bi načinjena velika nepravda medijima koji još uvek nisu dobili nove vlasnike, smatraju u UNS-u, koje je iz tih razloga zatražilo novi produžetak roka konkursa.

Osim finansiranja, rad i funkcionisanje medija dodatno otežava i to što je u toku postupka privatizacije realizovan program za rešavanje viška zaposlenih. Od ukupno 2.300 radnika u 72 medija, otpremninu je uzelo i radno mesto napustilo 870 novinara i drugih zaposlenih. Ispražnjene redakcije ili redakcije sa samo jednim zaposlenim kakav je slučaj u „Novom putu“ u Jagodini, odslikavaju trenutno stanje, koje bez mogućnosti izmene, čeka i buduće vlasnike.

Sa druge strane, da je sve moguće i sve dozvoljeno govori i primer novosadskog „Dnevnika“ koji je prvi medij koji je „nekim slučajem“ dospeo u treći krug privatizacije, iako je praksa bila da se, ukoliko se u drugom krugu ne pojavi kupac, kapital privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade, što je presedan u dosadašnjem procesu privatizacije medija.

I dok rok za privatizaciju curi, sudbina medijskih kuća je sve neizvesnija. Do sada, signal su ugasila tri medija: RTV Ćuprija za koju je skupština opštine, suprotno Zakonu, pokrenula postupak likvidacije, Radio Leskovac – zbog dugova, kao i Radio Jugoslavija koji je prestao da radi, jer po Zakonu kao Javna ustanova nije ni mogao biti privatizovan.

Osim pomenutih, gašenje preti i drugim medijima koji ne nađu kupce do 31. oktobra, odnosno ukoliko se država ne oslobodi vlasništva prenosom akcija zaposlenima.

Za ovaj vid opredelilo se pet medija, među kojima su: Radio – televizije Bor, Vranje, Preševo i televizije Tutin i Smederevo, ali situacija ni tu nije potpuno jasna, posebno, nakon odluke Agencije da obustavi prodaju kapitala i prenese njegov deo na zaposlene, načinom na koji je Akcionarski fond postao većinski vlasnik. Dakle, sada se čeka da se razreši nesporazum Agencije za privatizaciju i Ministarstva privrede o tumačenju pravila o podeli besplatnih akcija, kako bi država u potpunosti izašla iz medija, što je „valjda“ i bio cilj privatizacije medija.