Može li se novinarstvo vratiti u medije?
SRBIJA, BOR – U novinarstvo, politiku i fudbal svi se razumeju pa otuda ni ne čudi stanje u ovim oblastima u Srbiji. Pravo na slobodu govora zagarantovano je svakom pojedincu koji s druge strane može da poveruje u svaku glasinu pa i da ih širi u neposrednom kontaktu sa ljudima ili što je danas mnogo popularnije preko društvenih mreža. Nove tehnologije, društvene mreže, internet pružile su priliku da svako može da iznosi svoje viđenje stvari, pojava u društvu pa su pojedini građani – vlasnici naloga na fejsbuku, a onda i blogeri i tviteraši, sebi pripisali ulogu nekog vesnika, distributera važnih vesti i utrkuju se na društvenim mrežama ko će pre da objavi neku informaciju i bude „veći“ i hrabriji od novinara kojima je to struka. Ali, zaboravljaju da društvene mreže nisu vrsta masovnog medija, ne podležu zakonima koji uređuju oblast masovnih medija pa tako još niko nije odgovarao za neistine, laži, izmišljotine, vređanja i degradaciju nečije ličnosti na fejsbuku. Iz neznanja građani od medija očekuju da se ponašaju kao društvene mreže, ali obaveza novinara je da se u svom radu rukovodi načelom da objavljene činjenice moraju biti tačne i istinite. Insinuacije, senzacije, stereotipi i emotivan pristup izveštavanju o bilo čemu nije odlika profesionalnog novinara. Da, on treba da ukazuje na probleme, ali kada ima tačne podatke, od kompetentnih i stručnih sagovornika i iz proverenih izvora. Ne može svaki građanin da očekuje da može da stane pred kamere i da se žali na vremenske prilike, na prevoz, na veliko zagađenje u industrijskim sredinama i sve to sa ubeđenjem da se njemu kao građaninu odbija izvesna suma za finaniranje medija i to mu daje za pravo da očekuje da preko televizije može da se obrati milionskom auditorijumu. A kada mu se to ne omogući, onda nezadovoljan verbalno napada medije, tvrdi da vlada medijski mrak i da ga mediji bojkotuju. I uzalud se novinari i urednici koji profesionalno i odgovorno rade svoj posao trude da objasne zašto nešto ne može, zbog čega građanin može da da mali oglas na javnom servisu tipa „kupujem-prodajem“ a ne može kao pojedinac ili neka neformalna, nedefinisana i neregistrovana grupa građana da poziva preko televizije na skup, na protest, na miting. I zašto majka dvoje, troje ili petoro dece ne može da dobije prostor na televiziji da priča na temu za koju nije stručna i kompetentna. Takva je aktuelna situacija u Boru i takva su trenutno očekivanja pojedinih građana od medija. Lokalne televizije, internet portali u svom programu emituju i objavljuju sve, ne obazirući se na standarde, pravila, kodekse, zakone. Rade po meri zahteva građana a ne zahteva profesije i time ugrožavaju one koji odgovorno rade svoj posao. I kao što sto puta ponovljena laž postaje istina tako u moru neprofesionalnih tekstova ono što je dobro je u manjini i teško se nosi sa većinom.
Oblast medija, kao i svaka druga oblast, regulisana je brojnim zakonima a problem je što je posebno u manjim sredinama malo novinara i urednika koji znaju svoj posao. I zato se postavlja pitanje ima li više novinara u novinarstvu i može li se nekako novinarstvo vratiti u medije? Novinarstvo je novinarstvo samo onda kada se poštuje profesionalni kodeks, kada se primenjuju profesionalni, pravni, etički i normativni standardi, odnosno zakoni i uredbe koje regilušu oblast medija i opšteobavezujuća uputstva nadležnih tela. Tako se barem uči na studijama novinarstva. Ali nažalost, to stečeno znanje ne korenspondira sa stvarnošću jer su, nemajući gde drugde da pronađu posao, većinu redakcija zauzele frizerke, trgovci, konobari, ljudi sa srednjom stručnom spremom bilo koje struke, samozvani novinari, koji sada kreiraju medijsku sliku i degradiraju profesiju. Oni misle da je novinarstvo iznošenje svojih ličnih stavova i shvatanja o bilo kojoj pojavi, događaju, pojedincu. Oni misle da što više nekoga stavljaju u negativan kontekst, prozivaju i nazivaju pogrdnim imenima (što apsolutno u novinarstvu nije dozvoljeno) veći su, slobodniji i nezavisni novinari. Sadržaji pojedinih internet portala pretstavljaju vređanje ljudskog morala i dostojanstva, a to nije novinarstvo iako se tako predstavlja. Zakone retko ko poštuje a nadležne institucije na žalost ne reaguju. Ako profesionalno radiš svoj posao, poštuješ propisane zakone onda si zatvoren, onda si amater, neobjektivan, neprofesionalan jer bi svako voleo da ima medij po svojoj meri i onako kako on misli da novinarstvo treba da izgleda. I pogrešno je što se novinarstvo još uvek naziva vrstom zanata a ne profesijom.
Ministarstvo kulture i informisanja zatražilo je da se razmisli o tome ko je novinar u Srbiji kako bi se uveo red u novinarsku sferu i kako bi se znalo ko ima pravo na zaštitu koju pripadnicima „sedme sile” garantuje Krivični zakonik kada napad na njih računa kao napad na policiju ili sudiju. Osim toga, novinarska udruženja, regulatorno telo i nadležne komisije treba dosledno da obavljaju svoj posao i da ne odstupaju od svojih pravila i ovlašćenja, a ne da gledaju kroz prste ili da žmure na neodgovorno i neprofesionalno izveštavanje.
Danijela Novović, dipl.novinar-politikolog
Glavni i odgovorni urednik RTV Bor
