Narodni običaji i verovanja za Badnji dan
Badnji dan u narodnoj tradiciji zauzima posebno mesto i obeležen je brojnim običajima koji se vezuju za porodicu, dom i verovanja u zdravlje i napredak. Od odlaska po badnjak do badnje večeri, ovaj dan protiče u miru i pripremi za proslavu Božića.
BOR – U narodnoj tradiciji Badnji dan je bogatiji običajima od Božića. Tradicionalno, u ranim jutarnjim satima domaćin odlazi po badnjak, najčešće mlado hrastovo drvo, koje se u kuću unosi predveče uz posipanje žitom. U domovima se prostire slama, kao simbol pećine u kojoj je rođen Isus Hrist, a deca u slami traže orahe i slatkiše, što, prema verovanju, donosi sreću i blagostanje. Badnje veče protiče u krugu porodice uz posnu trpezu i paljenje badnjaka na ognjištu. Dok badnjak gori, domaćin se moli za zdravlje ukućana, napredak domaćinstva i rodnu godinu, a varnice koje iskaču iz vatre, prema narodnom verovanju, nagoveštavaju sreću i obilje.
Posebno mesto u običajima istočne Srbije imaju koledari, grupe mladića i dece koji na Badnje veče obilaze kuće, pevaju tradicionalne koledarske pesme i domaćinima upućuju dobre želje za zdravlje, rodnu i naprednu godinu, a zauzvrat dobijaju darove. Badnje veče se provodi u miru i bdenju, u iščekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića.
