Narodni običaji za Veliki petak
Prema narodnim običajima, veliki petak, dan kada je na Golgoti razapet Isus Hrist, je najtužniji dan, kada se u ponoć zemlja zatrese, a svemir na trenutak stane, žaleći za Hristom. Ovo je ujedno dan kada pravoslavni vernici strogo poste, a u narodu je bio običaj da se celog dana ništa ne jede i ne radi, osim farbanja uskršnjih jaja.
SRBIJA, BOR – Veliki petak, dan kada je Isus Hrist stradao na Golgoti, prema narodnom predanju važi za najtužniji dan u godini. Veruje se da se tada u ponoć zemlja zatresa, a ceo svemir na trenutak zastane, tugujući zbog Hristove žrtve. Tog dana pravoslavni vernici poste posebno strogo – u mnogim krajevima se ništa ne jede, niti se obavljaju svakodnevni poslovi, osim farbanja uskršnjih jaja, što je ostao jedan od retkih običaja koji se praktikuju čak i u vreme tuge.
„Prema narodnim običajima za Veliki petak se tugovalo, nije se radilo ništa što bi moglo da podseća na veselje, žene se nisu češljale i nosile su crne ili tamne marame. Bilo je strogo zabranjeno dodirivati oštre predmete, posebno eksere i igle, a jedini posao koji se obavljao bilo je farbanje jaja. Ova tradicija spominje se prvi put u 12. veku, a u našim krajevima i 16. veku. Prvo jaje farbalo se u crveno, koristila se biljka broć, a prvo crveno jaje se ostavljalo kao čuvarkuća. Ovaj običaj traje i danas, ali se za fabanje jaja koriste uglavnom gotove boje, i imamo najrazličitije kombinacije i tehnike farbanja. Ipak, crveno jaje je prvo koje se po tradiciji farba u svakoj kući.“ – kaže etnolog Suzana Mijić.
Srpska tradicija bogata je narodnim običajima vezanim za verske praznike, ali kada je reč o Uskrsu, razlike među krajevima gotovo da ne postoje. Kao centralni hrišćanski praznik, Vaskrs ujedinjuje spomen na Hristovu smrt i slavlje njegovog vaskrsenja – najtužniji i najsrećniji dan hrišćanstva spojeni su u jedinstvenoj simbolici.
