Nasilje u porodici
Nakon tragedije koja je zadesila Srbiju o kojoj se uveliko govori i analiziraju uzroci, pronalaze krivci i određuju dalja postupanja, između ostalog nametnula se potreba da se više govori o porodici koja bi morala biti osnovna ćelija društva. Zakon je predvideo sankcije za nasilje, kako u porodici, tako i van nje, nadležnosti su jasno definisane, ali i pored toga tragedije su naša stvarnost.
BOR – Za bilo koji vid nasilničkoj ponašanja kako u porodici, tako i van nje potrebno je prijaviti počinioca. U Centru za socijani rad se reaguje ili po neposrednoj prijavi ili na osnovu obaveštanja od drugih nadležnih institucija. Nakon toga, u skladu sa potrebom se formira i Stručni tim koji čine socijalni radnik, psiholog i pedagog. U zavisnosti od procene situacije, od težine slučaja može se odrediti i mera stručnog praćenja porodice u kojoj je evidentirano nasilje.
„Da li govorimo o nasilničkom ponašanju ili da li je reč o pružanju podrške i pomoći porodici za prevazilaženje teških situacija postoji mogućnost da se potpiše i plan usluga i porodica može biti na praćenju u Centru za socijalni rad. Ono što je važno da plan usluga osim voditelja slučaja potpisuju i roditelji“ naglasila je Jelena Ristić, direktor Centra za socijalni rad u Boru.
Najčešći vid nasilja u porodici je psihološko, ređe fizičko i ekonomsko. Svaka institucija u lancu nadležnih ima zakonsku obavezu da reaguje, da ga zaustavi, spreči njegovo ponavljanje ili onemogući neke nove oblike nasilništva. Nažalost, reakcije javnosti i nadležnih na nasilje se uglavnom dešavaju kada se ono desi ili obelodani.
