Neophodni dodatni pečaški prelazi u naselju Novi gradski centar u Boru

Stanovnici Novog gradskog centra u Boru sve češće se obraćaju Udruženju „Sigurne staze“ tražeći rešenje za bezbednije kretanje pešaka. U naselju koje svakodnevno koristi veliki broj građana, ne postoji adekvatno obeležen pešački prelaz, a saobraćaj je sve intenzivniji. Konkretno, potreba pešaka je bezbedan prelaz ulice ka marketu „Tekijanka“.

BOR – Na adresu borskog Udruženja „Sigurne staze“ u poslednje vreme pristiže sve više molbi građana Bora, da se apeluje na nadležne i poveća bezbednost pešaka na više lokacija u gradu, a u ovom slučaju na ulazu u naselje Novi gradski centar.

„Novi gradski centar je veliko naselje, veliki broj ljudi tu živi i oni zapravo nemaju pešački prelaz, tačnije imaju samo na kružnom toku na četvrtom kilometru i tek na kraju Ulice „Nade Dimić“. Ako hoćemo da pomognemo i da razumemo pešake, moramo da posmatramo njihovo kretanje, potrebe i navike i u skladu s tim nađemo najbolje moguće rešenje i omogućimo im što bezbednije kretanje. U ovom slučaju, najjednostavnije i najjeftinije rešenje je da se upravo tu, gde već ljudi imaju naviku da prelaze ulicu, kod marketa „Tekijanka“, obeleži pešački prelaz. Tako bi vozači imali obavezu da se zaustave, a pešaci bezbedno pređu ulicu. Poenta je da i bez obeleženog pešačkog prelaza ljudi po zakonu imaju pravo da pređu ulicu jer u okruženju od 100 metara nema obeleženog mesta za prelaz pešaka, ali tada vozači nisu dovoljno oprezni. Druga tehnička rešenja koja su tu izvodljiva su skuplja i zahtevaju više vremena za izvođenje radova, a to su podzemni prelaz ili pešačka pasarela preko ulice“, objašnjava Igor Velić, master inženjer saobraćaja i predsednik Udruženja „Sigurne staze“ u Boru.

Ova deonica puta rizična je ne samo za pešake, već i za vozače, jer se u dužini oko 200 metara glavnog puta nalaze čak četiri isključenja.

„Tu imate prvo skretanje za NGC kao naselje, pa skretanje za Hotel „Albo“, pa za Nis pumpu, a onda ponovo skretanje kod „Tekijanke“. Problem je što je to na prostoru od oko 200 metara i kada vozač da desni pokazivač pravca jer želi da se isključi, drugi učesnici u saobraćaju apsolutno ne mogu da znaju na koji će od tih izlaza da ide. Taj prostor je u startu uređen kao loše tehničko rešenje, tako da je sada jedino moguće apelovati na sve učesnike u saobraćaju da uspore, da međusobno bolje komuniciraju i sporazumevaju se“, kaže Velić.

Ovo je samo jedan od mnogih primera gde se povećana opreznost, tolerancija i međusobno razumevanje koriste kao najbolji ili jedini način da sačuvamo svoj i živote ostalih učesnika u saobraćaju, naglašava Velić.