Neprilagođena infrastruktura ugrožava bezbednost biciklista
Biciklizam je u svetu sve popularniji, što u Srbiji nije slučaj, iako je bicikl najekonomičnije prevozno sredstvo, ekološki najprihvatljivije, a vožnja bicikla preporučena kao vid zdravog životnog stila. Najveći problem je nedostatak putne infrastrukture koja bi pružila bezbedno i ravnopravno učešće biciklista u saobraćaju, u odnosu na vozače motornih vozila.
BOR – Najbolje ekološko prevozno sredstvo je bicikl. Osim pešačenja, najbolji način za održavanje kondicije i očuvanje zdravlja je takođe vožnja bicikla, naročito leti. A koliko je bezbedno biti biciklista?
„Da bi uopšte razvili biciklistički saobraćaj, moramo da razvijemo infrastrukturu kao što su biciklističke staze, biciklističke trake, zone 30, zone usporenog saobraćaja, što je u Evropi upravo trend na kome rade svi gradovi kako bi populacija bila zdravija, da bi se smanjilo zagađenje životnog prostora, buka i kako bi se smanjio broj saobraćajnih nezgoda u samom gradu“, kaže Igor Velić, master inženjer saobraćaja.
Na žalost kod nas, u naučnim i stručnim krugovima, još uvek nije prepoznato da gradovi, odnosno infrastruktura, treba da budu prilagođeni čoveku, a ne mašini, i to je jedan od većih problema napominje Velić.
„Ono što je tu bitno, ako pričamo o bezbednosti, prema statistici MUP – a, u dve trećine nezgoda vozač – biciklista, krivi su vozači motornih vozila. Najčešći faktori koji tome doprinose su sustizanje biciklista u 65 odsto slučajeva, drugi faktori su prekoračenje brzine i nepoštovanje prvenstva prolaza. Dakle, vozači motornih vozila su u većini slučajeva odgovorni za nezgode sa biciklistima“.
Iako je krivica u većem broju slučajeva na vozačima motornih vozila, Velić naglašava da su i biciklisti podjednako odgovorni za ispravnost bicikla, ispravan kočioni sistem, pravilnu osvetljenost, kao i poštovanje svih pravila bezbednosti u saobraćaju.
