Običaji na Badnji dan
Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje Nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini. Stari narodni običaji iz svih krajeva Srbije i dalje se poštuju u mnogim seoskim, ali i ponekim gradskim sredinama. Tako je i za Badnji dan.
SRBIJA – Za Badnji dan vezuju se mnogi narodni običaji. Veruje se da je to dan za praštanje, da tada ne treba ništa pozajmljivati, ali i da vremenske prilike nagoveštavaju kakva godina nas čeka. Ako je oblačno, kažu biće rodna godina. Naznačajni simbol u proslavi Badnjeg dana, je Badnjak, grana ili mlado drvo, najčešće hrastovo, koje se seče, donosi u kuću a potom nalaže odnosno pali na ognjištu. Za Badnje veče trpeza je posna, ali raznovrsna jer je to poslednji dan šestonedeljnog Božićnjeg posta. Ova jela, prema tumačenju etnologa upućuju na kult mrtvih, tako da je večera na kraju Badnjeg dana posvećena pokojnicima.
Badnjim danom se najavljuje najradosniji praznik Hrišćana, Božić, rođenje Isusa Hrista, koji takođe obiluje živopisnim običajima i simbolima. Zbog toga se u narodu govorilo za sve neodvojive stvari da su kao Badnji dan i Božić.
