Običaji na Veliki petak
Veliki petak, dan kada je na Golgoti razapet Isus Hrist, je najtužniji dan, a prema narodnom verovanju, tada se u ponoć zemlja zatrese, a svemir na trenutak stane, žaleći za Hristom, kaže etnolog Suzana Mijić.Na Veliki petak, bez obzira da li su postili ceo Vaskršnji post, pravoslavni vernici strogo poste, a u narodu je bio običaj da se celog dana ništa ne jede, samo se pije voda. Ovo je dan kada se ne veseli i ne peva, ne radi se ni u kući ni u polju. Posebno je bilo zabranjeno raditi sa ekserima, iglama, sekirama ili bilo čime što bi „povredilo“ Hristove rane. Jedini posao koji je dozvoljen je farbanje i ukrašavanje uskršnjih jaja i kalemljenje biljaka.U narodi su se po tradiciji jaja farbala prirodnim bojama, napravljenim od biljaka, ukrašavala su se i voskom i tutkalom. Najbitnije je prvo jaje koje se obavezno farba crvenom bojom. To je jaje čuvarkuća koje staje u domu da ga štiti do sledećeg Vaskrsa. Još jedan o d starih običaja koji se i danas sačuvao je da domaćica prvim crvenim jajetom prekrsti decu i ostale ukućane, okrenuvši se ka istoku gde izlazi sunce i poželi im da budu rumeni i zdravi cele godine.
