Početak primene UPPR-a za RTB Bor

Apelacioni sud usvojio je prošlog meseca Unapred pripremljeni plan reorganizacije Rudarsko topioničarskog basen Bor i on je stupio na snagu. Njime je, uz saglasnost dužnika, otpisano milijardu evra istorijskog duga uz obavezu da se ostatak vrati u roku od sedam godina, uz grejs period od godinu dana. Prve obaveze po UPPR-u koje su došle na naplatu RTB Bor redovno izmiruje.

BOR – Rudarsko topioničarski basen Bor počeće otplatu ostatka istorijskog duga od 1,2 milijarde evra, i to 10 odsto tog duga, počeće u decembru sledeće godine. Od tada će RTB Bor, uz izmirivanje obaveza iz tekućeg poslovanja morati da izdvaja dodatnih 1,2 miliona evra mesečno za obaveze preuzete iz UPPR-a. Uz to, plaćaće i kredit za novu topionicu do 15. juna 2020. godine.

Najveći deo dugova koji će RTB Bor po UPPR-u plaćati od kraja 2017. godine naredna 84 meseca, nastao je pre 2009. godine.

U kombinatu bakra kažu da je do 2000. godine RTB zadužen za gotovo 600 miliona evra, a u periodu od 2001. do 2008. godine dugovi su narasli za još 250 miliona evra.

Do 2000. godine RTB Bor i tadašnje rukovodstvo zadužili su preduzeće za 586 miliona evra. Tu sumu čine krediti Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, kratkoročni komercijalni krediti, krediti i metal Standard banke i grčkog „Mitilineosa“, dug prema NIS-u i Narodnoj banci Srbije, kao i ostale kreditne linije i avansi iz tog vremena. RTB Bor je zadužen za dodatnih 277 i po miliona evra i taj novac uglavnom je, preko Fonda za razvoj, uzet za subvencionisanje plata, regulisanje doprinosa za PIO, poreza i doprinosa za zdravstveno osiguranje. Tada je, sasvim precizno, RTB za sve pomenuto zadužen sa 160 miliona evra. Za to vreme, takođe, nije plaćana struja i opet nije vraćen metal grčkom „Mitilineosu“. Tokom tog razdoblja prodato je i 15 preduzeća u sastavu RTB-a Bor. Tri firme – prokupačka Fabrika obojenih metala, Fabrika ventila i Fabrika abraziva prodate su iz stečaja, a osam ih je privatizovano prodajom kapitala:Fabrika bakarnih cevi Majdanpek, Fabrika kablova u Zaječaru, Fabrika mernih transformatora u Zvezdanu, „Elid“ u Donjem Dušniku, Jugotehna u Beogradu, Jugotehnika u Nišu, Fabrika folija u Boru i „14. avgust“ u Sokobanji. Dve fabrike privatizovane su prodajom imovine i to su Fabrika lak žice i Fabrika opreme i delova. Institut za rudarstvo i metalurgiju je podržavljen, a majdanpečka Industrija plemenitih metala još uvek nije prodata. Sva nabrojena preduzeća gradio je RTB Bor i u njih, procene kažu, uložio 370 miliona dolara. Privatizacioni prihod je, međutim, bio tek 36,2 miliona dolara, a RTB-u Bor je od te sume pripalo tek 12,8 miliona dolara. Odatle potiče istorijski dug koji bez UPPR-a nismo mogli da rešimo. Oni koji od nas potražuju novac prihvatili su da je bolje da dobiju i deset odsto duga, nego ništa i da RTB Bor ode u stečaj. Ovakav sistem rešavanja velikih dugova nije srpski izum, primenjuje se u svetu već decenima.“ – kaže  Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB-a Bor

RTB Bor je u decembru, na osnovu UPPR-a, po osnovu rudarskih i ekoloških taksi i prihoda lokalnih samouprava platio 489 miliona dinara. Od ovih sredstva gotovo 200 miliona je uplaćeno opštinama Bor i Majdanpek. Takođe, izmiren je i novembarski račun za struju, kao i šesta rata kredita za novu topionicu i fabriku sumporne kiseline od devet miliona dolara, kažu u RTB-u Bor.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *